"Nudilo" i ono čuveno: "Ništa niste jeli"

Izvor: facebook/Allme | 17-Apr-2017 | 11:41

Za Bozic i Vaskrs, vec tradicionalno idemo kod mame. Sve dijete tada imaju pauzu, što ne znači da se preteruje, ali ... Nije stvar u hrani, niko nije gladan pa da posebno čeka babinu trpezu, već u atmosferi.

    

Brat, sestra i ja smo u godinama odrastanja kolutali očima, smatrali da je to neka obaveza da sedimo svi zajedno u odredjeno vreme, da se "valja" ovo i ono, da moramo da jedemo sve sto je u ponudi. I onda i sada, moja mama prvo održi kratku zdravicu, samo što sada svi jedva čekamo da počne, gurkamo se ispod stola i požurujemo je "ajde baba, uvodno slovo". Ona sipa jednu rakijicu i krene "E deco, lepo smo se skupili, da ste mi živi i zdravi... ja sam najsrećnija kad smo ovako svi zajedno, puno mi je srce ...živeli sto godina..." Aplauz "tooo babaaa"... Onda ona krene da nabraja šta sve ima na stolu, kao da smo došli na veče indonežanske kuhinje sa kojom baš nismo upoznati. "Ovo su sarmice od zelja, ovo je pečeni krompir, ovo je meso (pokazuje od kojih sve životinja, i ako je očigledno da batak pripada piletu), punjene paprike... Kad počnemo da jedemo, bude tišina jedno dva minuta, a onda ona sledi dobacivanje "sine, obavezno meso da probaš, znaš kako je mekano, ništa nije masno..." Onda slede anegdote, imitacije koje smo već čuli, ali nema veze pravimo se kao da ih priča prvi put. Tad je neko prekine "baba, a nudilo?!" Skače sa stolice "jao deco, ja se zapričala, jel jedete..." i kreće novi krug nudjenja šta obavezno moramo makar da probamo... Na kraju sledi čuvena rečenica " Ništa niste jeli". Kad smo bili mali, komentarisala je "za koga ja ovo sve spremam", a sad nam pakuje da ponesemo kući.

Jedna moja tetka je još gora od nje, ona nam stoji nad glavom, a mislim da bi najsrećnija bila kad bi mogla da nas svojeručno nahrani.

Moja sestra pravi najbolje torte i kolače. Mislim, kada bi je neko u sred noći pozvao da napravi nešto, da bi rekla - Važi. Još pre dve nedelje nas je pitala kakve su nam želje.

Nije stvar u hrani, već u bliskosti i razumevanju, u potrebi za darivanjem i ugadjanjem. To ugadjanje mi se mnogo svidja. Kada spremam nešto, uvek mislim na one koji će se okupiti za stolom. Zato uvek uspe.

Lepi su praznici, lepa su okupljanja, lepo je proleće i nabujala priroda.
Lepo je kad niko ne radi nekoliko dana, pa se taj mir preseli i na ulice.
Nema one uobičajene nervoze, koja se oseća u vazduhu. 
Uživajte u ovim lepim danima.

HRISTOS VASKRSE!

Autor: Gorica Nešović   

Komentari
0
Pošalji komentar
Bv2 I77
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: