Kada kažu "umro je od virusa a bio je zdrav", tu se radi o nečemu drugom, objašnjava čuveni imunolog

Izvor: Niški portal, espreso.rs, Blic | 15-Apr-2020 | 11:24

Imunološki sistem je jedan od najvažnijih sistema u organizmu čoveka i predstavlja odbrambenu snagu koja štiti telo od virusa

Zdrav čovek ne umire od korone, onoga ko ima dobar imuni odgovor teško da će moći da savlada virus. Kada kažu "umro je od virusa a bio je zdrav", tu se radi o nečemu drugom. Ili je imao neku bolest a nije znao, ili je bio zdrav ali je postojala neka greška u imunitetu, objašnjava za "Blic" imunolog prof. dr Borislav Kamenov.

Imunološki sistem je jedan od najvažnijih sistema u organizmu čoveka i predstavlja odbrambenu snagu koja štiti telo od virusa. U čovekovom organizmu se svakodnevno vrši deoba miliona ćelija, a neke od njih imaju greške. Ukoliko ih imuni sistem ne prepozna i ne ubije - nastaje bolest. Ova rečenica upravo govori o važnosti imunog sistema, o kome se mnogo govori a malo šta čini kako bi se očuvao, jer čovek bude svestan da on postoji tek onda kada imuni odgovor počne da greši. Kako objašnjava dr Kamenov, ukoliko neka osoba ima dobar imunitet, njegov organizam će se lako izboriti sa virusom. Na naše pitanje kako neko ko je u punoj snazi završi u bolnici, ovaj lekar objašnjava da je takva osoba ili imala grešku u imunom sistemu ili je imala bolest koja ranije nije registrovana.

Ako neko ima dobar imuni sistem, teško da će ga korona ubiti, jer se takav čovek neće ni razboleti. Oni za koje se kaže da su zdravi a da su završili u bolnici zapravo su "zdravi" tako što pre nisu utvrdili da su bolesni. Oni možda nemaju bolest, ali imaju poremećaj u imunitetu, ili imaju neku bolest na koju se ne obraća pažnja. Poremećaj u pozadini je mnogo veći nego što se to vidi na prvi pogled. Mi smo navikli da postavljamo dijagnozu na osnovu kliničke slike, da li pacijent kašlje ili ima zapaljenje grla, pluća. Ako neko ima, recimo, povišen pritisak, onda se leči lekom za pritisak, a niko ne postavlja pitanje zašto neko ima povišen pritisak, objašnjava dr Kamenov.


Prema statistikama, od virusa korona u Srbiji je zaraženo 2.666 ljudi, a umrlo 65. Iako se u početku smatralo da su na udaru hronični bolesnici, gojazni, sa hipertenzijom, dijabetičari, oni sa malignim oboljenjima, kao i stariji od 65 godina, među preminulima su se našli i mlađi ljudi "u punoj snazi". Da se zapravo iza zdrave fasade krilo oboljenje, pokazalo se na testu ovog virusa.

Suštinska stvar je vitamin D. Apsolutno sam uveren da on može mnogo toga da ispravi u imunom sistemu i da sačuva mnoge živote. To je takozvana prva violina, zato što taj divlji odgovor koji ubija pacijenta on uspeva da uspori, drži ga pod kontrolom, usporava i tako može ubiti virus. Mi ne znamo sve o novom virusu, ali znamo karakteristike kako da ga ubijemo, a tome doprinosi vitamin D, koji popravlja naše ćelije - dodaje dr Kamenov.


Da li bi trebalo da nas plaši to što ne znamo sve o virusu? Imunolog ističe da ne treba sedeti i čekati da se pojavi vakcina, jer ona će doći kada za to dođe vreme, odnosno kada bude napravljena i spremna.

- Danima unazad slušamo priče da nas plaši to što ne znamo mnogo o virusu. Pa dobro, tačno je da ne znamo sve, virus je nov, ali ne zaboravimo da smo već ispitali njegove pretke, da se tako narodski izrazim. Zna se da virus postoji godinama, ali se sada javila mutacija, pa je on dobio neke nove karakteristike i pravi problem kakav pravi. Da je neko na vreme radio na imunitetu, on se ne bi ni razboleo, a sada kada neko zapadne u teško stanje, pitanje je koliko taj proces može da se zaustavi. Imunitet prethodi događajima, mora se raditi na njemu pre nego što bude kasno, jer kada se sistem razvali, najčešće ne može ništa da se uradi. Kakvo god da je stanje pacijenta u pitanju, prvo što treba raditi je jačanje i popravka imuniteta - objašnjava imunolog.

foto: Facebook

SOCIJALNA DISTANCA JE VAŽNA

Veoma je moguće da ćemo se sa koronom susresti ponovo na jesen, a kako bismo virus dočekali spremni i sa razvijenim imunitetom, potrebno je u ovom trenutku da se zaštitimo maksimalno od širenja virusa, a zatim paralelno raditi na jačanju imuniteta.

Epidemiolozi pričaju: nemojte kontaktirati međusobno, držite distancu. To jeste tačno, ali od 100 kojih se razbole, nekoliko procenata imaju rizik da umru, nekoliko procenata je teško bolesno, ostalima ne bude ništa. Zato, razmišljajte na vreme i krenite odmah da radite na imunitetu, poručuje prof. dr Borislav Kamenov.


KAKO DA PREPOZNAMO DA IMAMO LOŠ IMUNI ODGOVOR

Na imunitetu se radi tokom čitavog života, pravilnom i zdravom ishranom, iskorenjivanjem loših navika i za njegov oporavak je potreban proces. Ono što mi moramo uraditi da bismo popravili stanje ćelija jeste da vidimo da li nam nešto smeta iz ishrane, kako bismo počeli da odbacujemo sve ono što registrujemo da nam ne odgovara.

- Nekome smeta mleko, nekom hleb, nekom bilo šta drugo, osoba kojoj nešto smeta ima pogrešno aktiviran sistem. Hrana je prva stvar, na to treba obratiti pažnju. Mi imamo hranu koja je zatrovana, problematična, i to je faktor koji nama pravi ozbiljan problem, stres takođe remeti imuni sistem. Ljudi sa slabim imunitetom su često bolesni, kašlju, imaju bronhitis, zapaljenje grla... Za popravku je potrebno vreme, to je proces, zato odmah krenite da radite na njemu. Ne treba čekati da stigne vakcina, nego hajdemo sami nešto da činimo. Obolelima treba davati vitamin D u odgovarajućoj dozi, kao i cink koji je ispravljač grešaka u ćelijama, folnu kiselinu, selen. To se isto može sada uzimati preventivno, i obavezno voće, povrće i sve što je zdravo - objašnjava dr Kamenov.

Komentari
0
Pošalji komentar
bkn VGA
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: