(Kamenko M. Marković) SLIKAR POETIČNIH I NEŽNIH PEJZAŽA - MOMIR ARMUŠ

Momir Armuš je pejzažista, za koga je priroda samo šarena, čarobna bašta, baš kao  stvorena  da u njoj i njome podstaknut rasplamsa unutrašnju vatru svoje radosti. U tehničkom i sadržajnom smislu njegove slike predstavljaju umetničko savršenstvo.
      
U srpskom slikarstvu XX veka akvarel zauzima značajno mesto. Generacije umetnika negovale su ovu najsenzibilniju slikarsku tehniku, ostavivši iza sebe jedan broj odličnih radova. Taj trag vodi od Bete Vukanović i njenih brojnih i darovitih đaka: Natalije Cvetković, Zore Petrović, Milice Čađević, Svetolika Lukića i ide preko Bijelićevih učenika Đorđa Popovića i Peđe Milosavljevića sve do Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Tabakovića, Sime Čemerikića, Bogdana Nikolova ili danas aktuelnih na prostoru jugoistočne Srbije Zlatka Pavlovića, Momira Armuša, Nenada Corelja, Vladimira Crnomarkovića i Tatjane Karabašević.

  
Momir Armuš je rođen 27. juna 1951. u Naklu kod Peći, gde je završio osnovnu i srednju Umetničku školu. U srednjoj školi slikarstvo su mu predavali profesori Sveta Kamenović i Veljko Radović, a vajanje  Radomir – Musa Miketić. Godine 1971, na Fakultetu primenjenih  umetnosti u Beogradu, upisuje studije slikarstva. Prve dve godine studira u klasi profesora  Gradimira Petrovića, a naredne tri u klasi Rajka Nikolića. Na Katedri slikarstva  diplomirao  je 1976. godine. Po završetku studija započinje njegova  karijera srednjoškolskog profesora, najpre u Inđiji, a od 1979. godini  u  Sokobanji. 

Momir Armuš je pejzažista, za koga je priroda samo šarena, čarobna bašta, baš kao stvorena da u njoj i njome podstaknut rasplamsa unutrašnju vatru svoje radosti. Iako je savršeno suptilni akvarelski znalac, Momir Armuš je lirski snevač. Nezaboravna je slika; malo jezerce na vodi, bori se s talasima i vetrom. Neopisivu draž ima i slika na kojoj jezero, bistro i plavo, miruje i sliva se, u daljini sa nebom i jednim zelenim grumenom  zemlje. A potom, slike na kojima caruju ljubičaste šume i plava jezera meko i poetično naslikana, rumene i modre rečne obale nad kojima lebde zlatne magle, pa pejzaži sa Rtnja i Sokobanje na  kojima je zeleno, crvenkasto i žuto, plavo i ljubičasto – znalački  naslikano.

U pejzažima Sokobanje pre divili smo se samo moći toga umetnika, za žar, za slikovitost, za skladnu formu, u pejzažima sa Dunava, Bovanskog jezera, Južne Morave, jezera Ćelije, sad, divimo se ne samo tonovima i bojama, već dubokom jedinstvu slikarskom na celoj površini slike, koja postaje time  vanredno delo. Tome znatno doprinosi i mogućnost sugestije postojanja trećeg elementa slike, a to su vazduh i magle koje obavijaju  vidno polje  umetnika.

Dunavski rukavac

 
Pogled na Dunav sa broda po toplini osećanja i jednostvanosti izraza jeste  jedno od  njegovih  najpoetičnijih  pejzažnih  ostvarenja. Ali, tu je  čitava  jedna galerija slika i sve su nestvarne kao san: Dunavski rukavac, Predeo kraj Dunava, Predeo kod Mitrovog polja, Vlasinsko jezero, Seoski pejzaž, Pogled na Rtanj, Okolina Sokobanje, Put za Boljevac,  Put za Rtanj, Kanjon Jerme, Plavsko jezero, Jezero Gazivode. Na njima Armuš je pun žara, rumenih, modrih i ljubičastih  tonova, i sjaja. To su slike pune poezije začaranih kutaka, i  duboko lične.  
Milošev konak je jedan prefinjeni filigran granja i čipkastih bokora upletenih u ostareli kamen, sa izvanredno tanano nijansiranim odnosima zelenog, bledožutog i rumenog.

Plavsko jezero zimi

Momir Armuš je slikar vrlo raznolik i bogat, ali je u pejzažima postigao najveću moguću visinu  svoje umetnosti. On je slikar neba i zemlje, vode i magle, i ono što vidite  opija  dušu i čini da te slike imaju moć u koju njihov  autor  neizmerno veruje. 

Armuš poznat kao slikar pejzaža, s vremena na vreme slika mrtve prirode, najčešće vaze sa cvećem. Njegove vaze sa cvećem su vazdušaste, svetle i prozračne. Umetnik sebi dopušta da se naslađuje bogatstvom crvene, zlatno - žutom u svim  nijansama. Armuševo baratanje  svetlom  bojom, što je divna primesa njegovog dara, prekrasno je na slikama Vaza i deo razboja za tkanje, Saksija sa cvećem, Begonije. Lične lirske tvorevine - više sugestivne  nego bukvalne.  

Predeo kod Boljevca - akvarel

Prvu samostalnu izložbu imao je 1970. godine u Peći. Od tada do danas izlagao  je  na preko 80 kolektivnih i samostalnih izložbi i učestvovao u radu 52 likovne kolonije.

Marta 2012. godine, pisac ovih redova, priredio je u Muzeju umetnosti u Turn Severinu (Rumunija), izložbu pod nazivom: „70 godina akvarela u jugoistočnoj Srbiji.“  Rumunska publika uživala je u radovima Sime Čemerikića (1906-1973), Bogdana Nikolova (1924-2008), Mladena Jotova (1934-2009), Georgi Georgieva (1946- 2020), Zlatka Pavlovića (1947- ), Đorđa Živkovića (1948-2009), Momira Armuša, Nenada Corelja (1960 -) i Vladimira Crnomarkovića (1960 -). 

Izložba je, od strane rumunskih kritičara bila proglašena kulturnim događajem godine.

Momir Armuš živi i stvara u Sokobanji.