Jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života

Izvor: Niški portal | 14-Sep-2020 | 00:35

Ivan Rančić o prof. dr Kamenku M. Markoviću

Ove rečenice su osvrt na dve stvari  iz domena kulture koje su se ovoga leta dogodile. Uveren sam da treba da budu zabeležene i komentarisane. Obe su vezane za prof. dr Kamenka M. Markovića koga ja lično ne poznajem ali sam ga nekoliko puta slušao u  bilioteci “Stevan Sremac” u Nišu kada je  poetičnim i nadahnutim predavanjima, kakvim ranije nikada nisam prisustvovao, zadivio sve prisutne. Jedan od najboljih poznavalaca Rembrantovog života, ganuo je sve  prisutne u sali  biblioteke kada je sa suzama u očima i glasom koji je podrhtavao završio svoje izlaganje o Rembrantu. Bila su to nezaboravna predavanja posvećena Rembrantu i Velaskezu.

Ovoga leta na “Niškom portalu” čitam  divne, predivne tekstove iz sveta istorije umetnosti koje on piše. Bravo za sve; za pisca i urednika portala. To je razlog mog pisanja, jer smatram da čitaoci ovog portala treba da znaju “nešto”o čoveku respektabilne biografije, čijim su tekstovima oduševljeni. (komentarisao sam to sa jednim brojem čitalaca Vašeg portala, a moja ćerka ih je presnimila, napravila od tih sadržaja skriptu i koristiće je u školi). ( Redakcija Niškog portala se zahvaljuje)

Sadržina jednog portala, u ovom slučaju kakav je “Niški” činila bi čast svakoj sredini.

Drugi povod je taj što sam od jednog prijatelja dobio knjigu “Kambelevac—nesipričana priča”, koju je Kamenko M. Marković nedavno objavio. Obimom nevelika knjiga, puna je kao nar, dragocenim detaljima iz života  jednog sela. Ti  detalji su divno napisani i još bolje istaknuti. Markovićeve rečenice  miluju dušu čitaoca i gone ga da  zavoli Kambelevac, jedno od najlepših i najvećih sela u Lužničkoj kotlini. Marković  počinje i završava priču o svom rodnom mestu—legendom. Divno. Potom daje opis sela na  tako sugestivan i slikovit način da čovek prosto poželi da tamo ode i vidi sva ta mesta:  Kambelevačku reku, vodenice, mahale, igrališta  na Pluždini, koja su  u doba piščevog detinjstva i dečaštva bila puna dece, mladića i studenata, kuće po čijim krovovima guguču golubovi, vrludave seoske puteve, “Buksov zamak“ od dasaka… Jedan broj ovčara, pečalbara,  studenata, devojaka, kojima je pisac u detinjstvu bio očaran, predstavljen je u knjizi sa svim svojim specifičnostima po kojima su ostali da žive, i nakon što su se neki od njih preselili na onaj svet. Sve to budi u čitaocu nostalgiju za tim davno prošlim danima.

Seoski običaji, seoske slave,  berba paprika tako ćivopisno data da neodoljivo podseća “slikama” na berbu groždja  kod Branka Radičevića.  seoska prela,  bačije, mome, turniri, sve je to ovde  opisano i  raskošno dato. Nikada nisam pročitao lepše rečenice o nekom selu i osetio toliku ljubav za zavičajem.  Ne mogu ni da zamislim  da bi neko mogao lepše  da opiše daždevnjake i, da ih  više voli od pisca ove knjige. Ne mogu ni da zamislim nekoga ko je toliko opčinjem pticama (zato on toliko i voli rumunskog skulptora Konstantina Brankušija koji je čitavog života vajao ptice). Pišući o daždevnjacima Marković je izmedju  ostalog napisao: “To su fascinantna bića  sa  najtoplijim i najtužnijim očima na svetu”. Samo pesnik i sanjar  mogu biti ovako očarani bićima o kojima malo znamo i koja malo volimo. Knjiga  “Kambelevac—ne ispričana priča” je  nešto  dragoceno jer slavi lepotu sela.

Na kraju knjige nalazi се biografijа prof. dr Kamenka M. Markovićа.

Neću pisati o njegovom školovanju u Beogradu i izložbama koje je imao u tom gradu. 

Izneću  samo  ove  detalje: objavio  je 6 zbirki pesama, 9 knjiga eseja i 30 knjiga sa područja istorije umetnosti.  

Dobitnik je nekoliko nagrada i zemlji, i nekoliko u inostranstvu.  

 

 

Komentari
1
Pošalji komentar
MxF SwD
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: