(Kamenko M. Marković) NEKOLIKO REČI O SLIKAMA BIRGITE RISTIĆ

Izvor: Niški portal | 29-Dec-2020 | 00:01

Birgita  Ristić  je rođena 1973. u  Babušnici, u porodici  zanatlije. Otac njen, Baja Ristić bio je poznati  muški brica, koji je jedno vreme radio i u Danskoj. Birgita je krenula očevim stopama, izučila frizerski zanat i danas radi kao stilista ženskih frizura – i slika. 

Birgita Ristić slika napuštene seoske kuće Lužničkog kraja, koje predstavljaju zanimljivo svedočanstvo o odumiranju pojedinih sela Lužničke kotline.  Birgita slika te kuće na realističan način, okružujući  ih jednim  gotovo  mitskim  pejzažom. Dok  je islikavala ispucale duvare, bojadisane  prozore, ili pocrnele  i naherene drvene tarabe, unosila je u svoje slike nešto od ljudske duše, ganuta nekom unutrašnjom tugom. Birgita Ristić je osetila poeziju  tišine,  poeziju sela. Zato njene slike nisu samo slike  nego i dela,  dela  jedne  duše.  Kuće lužničkih sela (Suračeva, Izvora, Gorčinca, Draginca, Aleksandrovca, Kamebelevca, Dučevca i Kievca) na slikama  Birgite Ristić sačuvale su svoj otmeni  lik  s  kraja  XIX  i  prvih  decenija  XX veka.  

Birgita vezana za prirodu, u večnom traganju za tananom melodijom koja samo čednima otkriva prikrivene  izvore poetičnih nadahnuća, obilazila je sela Lužnice. Otuda je donosila pregršt intimnih utisaka, zabeleženih  za nju karakterističnim, svakom razumljivim, jezikom slikara. Slikajući seoske kuće Lužničke kotline  Birgita  Ristić  je  stvorila univerzalnu sliku svog zavičaja. 

Koja su to umetnička i idejna svojstva koja ovo slikarstvo čine posebnim?

Pre svega, njega čini težnja da se slika samo ono što se čulima, neposredno, uglavnom čulom vida, proživi, a  ne, posredno, mozgovnim, umnim saznanjem.  Magijski  realizam brda i planina snažno je prisutan u stvaralaštvu Birgite Ristić.  Slikajući taj prostor  ona  skoro sa zamuckivanjem  vuče kičicu po platnu kao u strahu da nekim  prenagljenim  potezom  ne poremeti tanano tkivo svoje vizije.

Čini nam se da bi se sa dlana Birgitinih  slika  moglo pročitati nešto važno. Ona nije arheolog ni prorok, njena likovna svedočanstva su treptaji, sumnje  i slutnje našeg vremena. Te slike nas podsećaju i ujedno opominju – da smo odavno ostavili, i gotovo zaboravili rodna ognjišta, čarobne predele našeg detinjstva, i  otišli u svet. Birgita Ristić nas poziva da se još jednom, možda poslednji put, pred ovim slikama, sa kojih isijava tuga i san, zamislimo  i zapitamo ko smo, i gde su nam koreni? Ona sama muški se rastužila nad rezultatima svojih istraživanja koja upućuju na neospornu tešku istinu – da sela lužničke kotline tiho i neumitno nestaju.  

Godine  2008. imala je prvu samostalnu izložbu u galeriji Doma kulture u svom rodnom mestu. Tom prilikom je izložila  nekoliko kuća, tri slike religiozne  sadržine i jedan broj pejzaža. Među pejzažima se svojom  poetikom  isticao  „Komarički vir“ u Ljuberađi.

 

 

Septembra meseca 2010. izlagala je u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu.  Pisac  ovih redaka  je tim povodom u niškim „Narodnim novinama”, između ostalog napisao: „Pitoreskna sela Lužnice, ostaci jednog bajkovitog sveta, gotovo da su opustela. Tim prašnjavim putevima danas koračaju umorno samo oni koji nisu imali  kuda da odu, ili oni koji  su dubokim korenima vezani za zemlju koju od rođenja natapaju znojem. Onemoćali i bolesni postali su svet koji nikome nije potreban. Seljak zna da vredi jedino dok rmbači, dok mu je grbača jaka. Državi je potreban u ratu kao vojnik, u miru kao poreznik, u statistici kao broj, i ništa više. Ne boli ga mnogo saznanje da ga država ne poštuje, nesrećan je jedino kada vidi  da mu je zemlja,  koja je vekovima  hranila njegove pretke, a danas njega,  prekrivena korovom. Magiju tog prostora  moje su oči  oplakale a srce opevalo. 

Birgitina  ambicija bila je da nam pokaže lepotu kuća lužničke kotline, da pozove one koji su zaboravili te prostore da se vrate, da vide mesta svog detinjstva. U  toj svojoj nameri  ona je u potpunosti  uspela. Bojom i crtežom  ispevala je himnu  svom rodnom kraju.”

Svoju treću samostalnu izložbu Birgita Ristić  je imala  januara 2011. godine, u  Domu mladih u Knjaževcu. Tom prilikom  je  izložila dvadeset pet  slika na kojima su bile  predstavljenje stare i oronule kuće iz lužničkog kraja. 

Na kraju, treba dodati, da ona koja je dobro videla, dobro gledala, dobro ispitivala  u toku više godina lepe i zanimljive objekte, čuva u svom  sećanju neku vrstu utešne slike. 

Komentari
1
Pošalji komentar
7jt O6n
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: