Običaji na drugi dan Božića

Izvor: Niški portal | 08-Jan-2020 | 07:28

Drugog dana Božića pravoslavni Srbi slave Sabor Presvete Bogorodice i časte se sa najbližima, a to su obično, uz obavezno "Pomoz' Bog", komšije i prijatelji.

Srpska crkva na današnji dan odaje slavu Presvetoj Bogorodici, majci Isusa Hrista. Njenim saborom se naziva ovaj praznik zato što se danas sabiraju (okupljaju) svi verni, da proslave Bogorodicu i njenog sina ali i međusobno, van doma, podele radost Božića.

Na ovaj dan, koji je drugi dan Božića, obilaze se prijatelji i komšije i primaju gosti u kuću.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer "ko ima prijatelje, bogat je čovek".

Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga. Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.


NARODNI OBIČAJI

Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.

U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo "vijali Božić".

Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: "Pomoz' Bog..."

Komentari
0
Pošalji komentar
Gka JgS
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: