Naši uzori: „Nekadašnji učenici Gimnazije „Bora Stanković“, nekad kao tim „Green Grafitti“, a danas na putu ostvarenja svojih snova

Prof. Ana Veljković: “Sledite svoje snove i budite na tom putu istrajni. Samo sa verom u sebe postajete jači i uspešniji.“

Marija Tošić: “Vaspitanje sa sobom treba da nosi iskrenost, poštenje, reč koju dajemo i dela koja činimo, kako prema drugima, tako i prema sebi. Svaki naš izlazak u javnost predstavlja našu porodicu i one koji su dali sve od sebe da nam obezbede najbolje uslove i naprave nas na 
časne ljude”

Isidora Tasić: “Ne bojite se da probate nešto novo što ne poznajete dovoljno, jer baš to nešto može da utiče na vašu promenu i na vaš dalji razvoj”

Aleksandar Petrović: “Verujte u sebe! Ne odustajte nikada! Možete, ako želite, da dođete do zvezda!”

Brankica Spasić: “Bez međusobne podrške i međusobnog pomaganja ne možemo da opstanemo”

Mila Pavlović: "Angažujte se! Radite na sebi! Budite vedri i prihvatite svaku šansu koja vam dođe!"

 

Projekat se realizuje uz podršku grada Niša


 

Prof. Ana Veljković: "Sledite svoje snove i budite na tom putu istrajni. Samo sa verom u sebe postajete jači i uspešniji."

Niški portal

Ana Veljković, profesor Geografije u Gimnaziji „Bora Stanković“ i Pravno -poslovnoj školi u Nišu. Već dvadeset dve godine radi u nastavi. Učenici su njen neiscrpan motiv i inspiracija za rad. Školsku 2007/08. je završila kao najbolji razredni starešina najboljeg odeljenja u Pravno-poslovnoj školi. Iskustvo prvoligaške rukometašice prenela je na teren učeničkog preduzetništva. Već 8 godina radi sa učeničkim kompanijama u obe škole, a školske 2014/15. je dobila titulu Preduzetnikusa godine i bila mentor učeničke kompanije „Green Grafitti“ koja je bila predstavnik Srbije na Evropskom takmičenju učeničkih kompanija.

Tim „Green Grafitta“ čine učenici: Aleksandar Petrović, Marija Tošić, Mila Pavnović, Isidora Tasić i Brankica Spasić.

Učeničko preduzetništvo je njeno opredeljenje. Rad sa učenicima predstavlja uvek novi izazov, jer oni donose nove ideje i energiju.
Najveća joj je radost kada sazna od svojih nekadašnjih učenika da su uspešni na studijama i u životu, te da znanja koja su stekli i savete koje im je dala, su im pomogli u tome. Ona je rođeni pobednik i njen mentalitet prenosi na svoje učenike i saradnike.
Mladim ljudima poručuje da slede svoje snove i da istraju u tome da ih ostvare. Samo sa verom u sebe postaju jači i uspešniji.


Marija Tošić: “Vaspitanje sa sobom treba da nosi iskrenost, poštenje, reč koju dajemo i dela koja činimo, kako prema drugima, tako i prema sebi. Svaki naš izlazak u javnost predstavlja našu porodicu i one koji su dali sve od sebe da nam obezbede najbolje uslove i naprave nas na časne ljude.”

Niški portal

Kao dete je bila jako vesela, društvena u originalna. Sestra joj je pomagala i bila njena podrška u svemu, a želja za napredovanjem i učenjem je uvek bila prisutna.

Period u kome se bavila sportom je za nju i najlepši period u njenom dosadašnjem životu. Sport je izuzetno bitan, kaže Marija, ne samo zbog zdravlja i kvalitetnog načina života, već i zbog efikasnijeg organizovanja vremena, timskog duha i svesti koliko se zapravo moramo truditi, raditi i verovati u naš cilj.

Na naše pitanje: Koliko voli svoju zemlju? Marija je odgovorila: "Moram reći da nisam ni bila svesna koliko volim svoju zemlju, ljude i način života, dok nisam provela odredjeno vreme van nje. Smatram da nigde nikom nije istinski lepše nego u svojoj zemlji, kraj svojih ljudi, u svojoj kući. Verujem da treba da se širi svest svih dobrih stvari koja naša mala zemlja sa sobom nosi i da se svakog jutra treba podsećati koliko ima lepih stvari ovde, a sve manje pominjati one manje lepe stvari. Percepcija i način na koj ćemo mi odlučiti da gledamo naše okruženje je prvi korak u traženju sreće, ma gde god mi bili".

Marija nam je govorila o vaspitanju i navela je da svaki naš izlazak u javnost predstavlja našu porodicu i one koji su dali sve od sebe da nam obezbede najbolje uslove i naprave nas na časne ljude. Podseća nas da u želji za dokazivanjem u društvu, mladi često zaborave na sve principe i manire kojima ih roditelji uče. Vaspitanje sa sobom treba da nosi i iskrenost, poštenje i reč koju dajemo i dela koja činimo, kako prema drugima, tako i prema sebi, dodaje Marija.

Marijina majka voli da kaže: "Život je jedna velika borba", a Marija ovu poruku doživljava kao jedan veliki izazov. Ona smatra da se mi nikada ne bismo radovali uspesima kada bi oni dolazili lako. Uspeh se gradi iz dana u dan, a ta "borba" je samo deo igre koja nam daje upravo onoliko koliko možemo da podnesemo.


Mila Pavlović: "Angažujte se! Radite na sebi!Budite vedri i prihvatite svaku šansu koja vam dođe!"

Iako je još uvek jako mlada, smatra da decu treba vaspitavati da mogu da dostignu šta god u životu požele. Smatra da treba podržati kreativnost deteta i dozvoliti mu da odabere samo svoje interese, a onda ga podržati da te interese i usavrši. Zahvalna je svojim roditeljima na svakom datom savetu i svakoj zajedničkoj odluci, jer bez njih ne bi bila ni približno ova osoba koja je danas.

Gimnazija je nju naučila, čineći svaku nauku dostupnom, da bude željna znanja i da nikada ne prestane da uči. Kombinovanje sa vannastavnim aktivnostima iz oblasti preduzetništva, pomoglo joj je da shvati da želi da završi osnovne studije iz ekonomije i finansija, i dalje da usavršava svoje znanje na master studijama.

Kaže da se snovi ostvaruju jedino svakodnevnim trudom i radom. Recept ne postoji, ali je bitno definisati jasno ciljeve, svakodnevno raditi i tako stvarati osećaj napredka koji onda dolazi kao motivacija. Na kraju i nagraditi sebe i tako do cilja…

Za kraj citira Paola Koelja kojim se vodi: “Ako nešto dovoljno jako želiš, cela Vaseljena se uroti da ti pomogne da to ostvariš”.

Savetuje da je dobro biti radoznao, postavljati pitanja, tražiti nove šanse, razgovarati sa ljudima i preuzeti inicijativu kad god je to moguće. Misli da se upravo od takvih ljudi stvaraju pravi lideri.

Mila najviše voli vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, uz čašu dobrog vina i živu muziku.


Aleksandar Petrović: “Verujte u sebe! Ne odustajte nikada! Možete, ako želite, da dođete do zvezda!”

Aleksandar Petrović je kao mali crtao zastave zemalja, a nešto kasnije je voleo da čita i da saznaje pojedinosti o svakoj državi na svetu. Možda je neobično, ali danas zna i svaku zastavu i da kaže nešto o svakoj državi na svetu.

Gimnazija ga je, kako kaže, naučila dve stvari - kako da uči i kako da bude građanin. Naučila ga je kako da se nosi sa problemima sa kojima će se susretati u životu.

Aleksandar kaže da ako nekog zanima recimo Geografija samo, on nema potrebu da uči jako detaljno Fiziku ili Biologiju, ali učenjem tih predmeta on sebe istrenira da može da reši svaki problem koji se stavi pred njega. Zbog toga smatra da je gimnazija posebna i da vas priprema da postanete pravi akademski građanin.

Kao student motivaciju pronalazi u velikim preduzetnicima poput Elon Muska ili Bill Gatesa, i u njihovom entuzijazmu i želji da budu najbolji. Za njih ne postoji granica gde planiraju da se zaustave, objašnjava Aleksandar, već i kada dođu do nekog velikog uspeha oni gledaju kako da to pretvore u još veći uspeh i u još veću pobedu. U tom stadijumu novac više nije ni bitan, već želja za promenom celoga sveta. To je nešto o čemu i on mašta, a prva stanica na tom "putu do zvezda" jeste fakultet.

Niški studenti, kaže Aleksandar, slobodno vreme provode u gradu. Vole da odu u kafić, pivnicu ili restoran. Razgovaraju na mnoge teme, kako je kome protekla nedelja, preko političkih, ekonomskih i društvenih pitanja i problema, pa sve do teorija zavere. Vole filmove i serije. Igraju i Monopol i Riziko. Kaže da su to sve načini kako se osloboditi stresa i nastaviti dalje.

Kod ljudi najviše ceni iskrenost, poštenje, tačnost i odgovornost. Kaže da ako je neko pošten i iskren, onda među vama nema tajni i tad znaš da te nikada neće izdati, a to opet znači da zajedno možete da učinite velike stvari u budućnosti. Tačnost i odgovornost su samo "bonus poeni" u njegovim očima. Oduševi se kada neko dođe tačno na vreme, po dogovoru. Inače uvek čeka nekoga bar 5-10 minuta.


Brankica Spasić: “Bez međusobne podrške i međusobnog pomaganja ne možemo da opstanemo”.

Kao devojčica najviše je volela da istražuje prirodu i da fotografiše neke trenutke koje bi kasnije možda i zaboravila. Volela je i da crta.

Upisala je gimnaziju za koju je smatrala da će joj pružiti maksimalno iskorišćavanje svog punog potencijala. Pomoću sekcije preduzetništvo, zaključila je čemu teži i našla je svoj cilj. Njen cilj je da se ostvari kao preduzetnik u budućnosti.

Smatra da razmišljati pozitivno budi u čoveku nadu i želju da radi na sebi, kao i na drugima. Bez osmeha koji blista, nećemo privući ljude svojom harizmom i nećemo se probiti, navodi Brankica.

Svoje vreme sa prijateljima provodi negde gde je sloboda najveća. Kada je lepo vreme, kej je najlepši i najprijatniji za duge noći druženja koje će se prepričavati godinama, kaže ona.

U blisikoj budućnosti sebe vidi kao osobu koja bi radila sa ljudima i bila pokretač raznih akcija, bile one humanitarne ili ne. Smatra da bez međusobne podrške i međusobnog pomaganja ne mozemo da opstanemo.


Isidora Tasić: “Ne bojite se da probate nešto novo što ne poznajete dovoljno, jer baš to nešto može da utiče na vašu promenu i na vaš dalji razvoj”

Isidora Tasić je kao mala bila veoma radoznala i uporna, a dosadu nije nikada sebi dozvoljavala. Interesovanje, kako funkcioniše ljudsko telo, i želja da se pomaže ljudima, su je odveli putem medicine.

Gimnaziju pamti po vrlo dinamičnim i ispunjenim danima sa puno obaveza i testiranja, ali i sa puno smeha i dobrog druženja. Veliki momenat za nju je bio i odlazak u Berlin sa timom Green Grafitti koji je njoj omogućio da sebe i Gimnaziju predstavi i van učionice.

U njenom životu ima mnogo ljudi koji su je puno toga naučili i koji su bili njena inspiracija. Posebno izdvaja baka – Gordanu, učiteljicu u penziji koja je nju učila da čita, piše, računa, i koja je sa njom provodila sate pričajući fanstastične priče kojih se seća i danas. Baka – Gordanina strpljivost, tolerancija, upornost, posvećenost, sigurnost i ljubav, Isidoru danas čine onakvom kakva jeste.
Srećna je kada na kraju dana shvati da je dala sve od sebe da taj dan iskoristi u potpunosti i kada sve to može da podeli sa ljudima pored sebe.

Čitanje je za Isidoru veoma važno iz mnogo razloga, a knjige koje preporučuje su: Zločin i Kazna (F. Dostojevski), Norveška šuma (H. Murakami), Plodovi gneva (Dz. Stajnbek), Lovac u Žitu (Dz. Selindžer)...

 

*   Ova reportaža se realizuje u okviru projekta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini. Projekat sufinansiraju Grad Niš i Uprava za kulturu Niša.

Komentari
0
Pošalji komentar
ct4 gju
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: