To nikada nije bio moj zadatak.

Izvor: Niški portal | 27-Mar-2017 | 09:50

Zadaci moje dece, počevši od obdaništa, su da ponesu sve što im je bilo potrebno polazeći ujutru u obdanište/školu. Učeni su i učim ih i dalje da moraju da ponesu sami i da brinu sami o svojoj užini, knjigama, domaćim zadacima, da poštuju školska pravila. To nije nikada bio moj zadatak.

Ne bih da zvučim kao da sam totalno nezainteresovana za njihovo znanje i gradivo, jer nikako nisam, čak naprotiv, veoma me zanima i šta uče i koliko znaju, ali imam svoje nenametljive metode i gledam domaći tek kada je sasvim gotov. Smatram da sam u potpunosti u pravu i da na taj način pomažem samo svom detetu učeći ga da bude odgovorno, zahvalno i svesno posledica i prednosti.

         

Nisam, dakle, nezainteresovan roditelj. I te kako sam zainteresovan roditelj, možda i više od nekih “zabrinutih i požrtvovanih” roditelja. Nisam taj zanesen roditelj koji kopa po rančevima i dahće detetu za vrat dok piše domaći u strahu da ne pogreši nešto i da bude najbolji u razredu. Posmatram uvek i bez kompromisa, onako iz prikrajka i kao nezainteresovano.

“Ne tako davno, ohrabrila sam učiteljicu da opomene pred celim razredom i da kazni moje dete, zbog nediscipline i zaboravljanja obaveza za školu, a ona mu je često praštala”.

I napokon šta mislim da je suština?!

Smatram da je briga i organizovanje obaveza i pomaganje u izvršenju istih jednom 20-ogodišnjaku, nedopustivo koliko izgledalo simpatično i požrtvovano. Dasa već vozi svoj auto, a mama ga podseća da ode do zubara, da ima zakazano ovde ili onde, budi ga ujutru da ne zakasni…

Nisam zla. Moje metode nisu surove. Svaka zaboravljena užina je bila “nadoknađena” tako što sam pozivala učiteljicu da mu pozajmi novac da kupi užinu, a da on to nije ni znao. Zaboravljena Zdravstvena knjižica za zakazan sistematski pregled je bila dostavljena na vreme, tajnim metodama, ali je prvo pušten da se nosi sa osećajem krivice i neodgovornosti zbog toga… Kad god ne može da pronađe svoje pantalone, ja ih izvučem krišom i postavim na vidno mesto, a on misli da ih je pronašao sam, ali je srećan i ponosan na svoje delo. Tako to ja radim.

Smatram da sam u pravu jer pomažem svom detetu da bude sposobniji i otporniji čovek i da će tako biti i društveno odgovorniji i da neće morati da razvija metode snalaženja i prilagođavanja kako bi opstao jer ima lične kvalitete i osposobljen je za razne poslove. Smatram da će tako biti osposobljen čovek koji će hrabro tražiti svoje mesto pod Suncem.

Ovo su pravila roditeljstva za dobrog čoveka koji je društveno odgovoran, a faktori druge prirode se nadamo da će biti manje zastupljeni.

Autor: Roditelj I.S.

Komentari
0
Pošalji komentar
o16 yvs
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: