Legenda svetskog rukometa,Veselin Vujović za Niški portal! Odlazak iz Železničara sve izvesniji

Izvor: Niški portal | 04-Apr-2019 | 19:35

U ŽELEZNIČARU SE OSEĆAM KAO DA ŽIVIM SA ŽENOM KOJU NE VOLIM

Legenda svetskog rukometa, Veselin Vujović za Niški portal ekskluzivno najavio da je njegov odlazak iz Železničara sve izvesniji i da će se najverovatnije dogoditi krajem maja

Moj dolazak u Niš je bio iznenadan i neplaniran, kako za mene tako i za ceo rukomeni svet. Kada sam, sasvim slučajno, došao prošle godine da odgledam utakmice plej-ofa koje je Železničar igrao u borbi za titulu, video sam jednu energiju u ljudima koju su bili oko kluba, pre svega kod gradonačelnika, a zatim i u onima koji su zaduženi za sport i ta energija mi se dopala. Sponzor kluba me je bukvalno odvukao iz aviona kojim je trebalo da odem u Poljsku i tamo potpišem ugovor. Ubedili su me da se radi o ozbiljnom projektu od nekoliko godina, a ja sam dugo pre toga bio u inostranstvu i neodostajala mi je Srbija. Jako lepa sećanja nosim iz Niša iz igračkih dana i zato mi je ovaj grad odgovarao i emotivno i profesionalno. Međutim, sve je od početka sezone krenulo loše. Što se tiče grada, odnos prema klubu je najbolji na svetu, ali kada vam uplati određena sredstva, a vi već imate prethodna dugovanja i kada tome dodate da je sponzor kluba imao svojih problema i počeo sa kašnjenjem, jasno vam je šta se dešava. Ja uvek kažem da su u sportu tri stvari presudne, a to su pare, lova i novac. Kada to imate, onda je sve lakše. Tada je počelo renoviranje postojećeg sastava i otišlo je pet najboljih igrača, a došli su neki koji nisu odgovarali mom kriterijumu. Ušli smo u jedan vakuum i došli do toga da nismo imali ni za osnovna sredstva, flastere ili vodu. Naprosto sam zažalio što sam se vratio u Srbiju. Nekoliko puta smo smirivali situaciju u kojoj su igrači hteli da štrajkuju i koristio sam svoj autoritet za neke kratkoročne pozajmice. Na počeku sezone smo imali sastanak sa gradonačelnikom koji je obećao pomoć i to je i i ispunio.

Grad je uradio sve što je mogao, sada to očekujemo i od sponzora kako bi mogli normalno da uđemo u završetak Prve lige i da probamo da se izborimo za titulu. Verujte da nije lako održavati motivaciju u ekipi kada često na putovanjima, igrači u pauzi nemaju para za sokove ili čokoladu. Pod ovim uslovima ja sebe ne vidim više u Nišu. Iako je dogovor bio da ostanem uz Nišlije naredne četiri godine, pristao sam da budem uz njih do kraja sezone. Ponavljam, ako okolnosti budu iste, ne vidim ni sebe, ali ni većinu igrača u ovoj priči, kaže za Niški portal, Veselin Vujović, trener rukometnog kluba Železničar.

Moj predlog ljudima iz kluba je da prave ekipu prema budžetu koji dobiju od grada .Oni su mojim dolaskom najavili šampionske ambicije, ali trener je nemoćan ako je limitiran kvalitet kluba. Ako dođemo u poziciju da moj golman odbrani 4 lopte za 60 minuta, a protivnički 18, to je 14 golova razlike, a to ne mogu da premostim nikakvim trenerskim veštinama i iskustvom -nemoćno zaključuje Vujović.

Da li je to o čemu pričate, u neku ruku i osvrt na sinoćnju utakmicu sa Metaloplastikom u kojoj je Železničar pobedio sa jednim golom razlike ali je po svemu sudeći, ova utakmica bila vrlo dramatična?

-Nije ovo prva utakmica sa sličnim parametrima. Sinoć i nije bilo veće drame, mada smo utakmicu mogli da dobijemo sa više golova razlike. Mi smo igrali skoro savršeno, jer dati 36 golova je nešto što se i u eropskim uslovima ne postiže često, ali primiti 35 golova je za svaku osudu. Bukvalno se osećaš nemoćnim, kada sve što ulazi u okvir gola, ulazi u go. Očekujem da će u narednim utakmicama koncetracija i agresivnost naše odbrane biti na boljem nivou.

Znate, Metaloplastika je juće došla u Niš na dnevni boravak a mi u Pančevo idemo direktno do hale, bez trunke odmora. Zamislite sada nekog poput mene koji ima šampionske ambicije i izložen je kritici javnosti koja od mene očekuje rezultate. Mnogi ljudi ne znaju sve ove detalje i često se prema meni ophode nepravedno na društvenim mrežama.

Ovo ne govorim iz iskustva već hipotetički, naravno, ali nekako se osećam kao da živim sa ženom koju ne volim, kada je Železničar u pitanju. Jer tu je toliko problema i propusta i to utiče na raspoloženje i rad. Kada žena ne kuva ručak sa ljubavlju već priprema jelo na silu, to ne može dobro da ispadne. E ja se često u Želji osećam kao da radim na silu.

Kada napuštate nišku kuhinju?

Pa to će se verovatno dogoditi početkom juna ili krajem maja kada se završava prvenstvo. Iskreno Vam kažem, molim se za to da se stvari promene i da ćemo ipak biti u mogućnosti da dobijemo neke čvrste garancije koje bi omogućile i promenu sastava. U tom slučaju, napravili bi prvi korak ka tome da ostvarimo plan koji smo zamislili. Ako do toga ne dodje, moj odlazak je siguran.

Da li već razmatrate druge ponude klubova?

O tome ću moći da razmišljam i pregovaram tek kada donesem odluku da napustim Železničar.

Pomenuli ste da vas često kritikuju na društvenim mrežama. Znate šta sam ja čula o Vama? Kažu- Prema Vuji niko nije ravnodušan. Ili ga vole i poštuju ili ne. Dakle, osporavanja su neminovna u karijeri, pa nas zanima, koliko se zapravo obazirete na mišljenja drugih ljudi?

Kada čujete pohvale, one prijaju, naravno. Ukoliko su kritike neosnovane, znaju da me pogode. Ipak, konstruktivnu kritiku uvek prihvatam. Moram da napomenem da priznanja i pohvale mnogo više doživljavam bilo gde u svetu nego u Srbiji. Ali znate kako kažu- Najteže je biti pop u svom selu.

Postigli ste sve o čemu može da sanja jedan sportista. Osvojili ste sve medalje. Čak ste jedini rukometaš koji je osvojio titulu najboljeg sportiste godine. Kako se legenda nosi sa ovakvom vrstom poraza? Da li taj poraz podnosi teže od onih koji su prosečni?

-Znate onu jevrejsku kletvu – Da Bog da imao pa nemao? Ona je možda najbolji odgovor i možda je to mene stiglo imajući u vidu da sam bio najbolji juniorski igrač na svetu, najbolji, studentski, najbolji seniorski, da sam 12 godina bio prvak - 7 godina u Jugoslaviji, 5 puta u Španiji. Nikada nisam bio drugi. I sada zamislite kada čovek zna samo za pobede i medalje a dolazi u poziciju da se bori sa nekim najprimitivnijim stvarima koje se mogu dešavati u sportu. Ja to strašno teško podnosim. Kada se izgubi utakmica, ne razgovaram ni sa kim, pa ni sa ženom, ne večeram i ne javljam se na telefon. Sve u svemu, mrtav sam do sledeće pobede, koja je za mene novi eliksir zdravlja. Do skoro nisam znao kako se reč –poraz, piše i izgovara.

Moja želja za pobedom prevazilazi granice normalnog. Ja pred utakmicu mogu da namirišem pobedu.

Kako miriše pobeda?

Pobeda miriše najbolje na svetu.

Komentari
0
Pošalji komentar
Zuo L8s
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: