U Nišu pronađene hrišćanske grobnice iz perioda od 4. do 6. veka

Arheolozi niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika Srbije pronašli su na prostoru naselja Jagodin mala u Nišu više od 100 ranohrišćanskih grobova iz perioda od 4. do 6. veka koji su doneli nova saznanja o antičkom Naisusu i potvrdili da je drevni grad bio jedno od prvih mesta u kojem su njegovi žitelji mogli da žive i da se sahranjuju u skladu sa hrišćanskim običajima, nakon što je 313. godine Konstantin Veliki priznao hrišćanstvo kao državnu religiju, saznaje „Blic".

Trećina novootkrivenih grobnih mesta su dečija, što do sada u tolikom broju nije nađeno na ovom prostoru, otkriveno je nekoliko sasvim novih tipova zidanih grobnica a naučno je posebno zanimljiv grob žene za koju se pretpostavlja da je bila paganka a da je sahranjena kao hrišćanka...

Poznato je već decenijama da je naselje Jagodin mala sagrađeno nad glavnom nekropolom Naisusa koja se prostirala od od Tvrđave do OŠ „Njegoš" i od Pantelejske crkve do Nišave, pa prilikom izgradnje objekata nailazilo na ljudske kosti i ranohrišćanske grobnice. Ali, ovakav nalaz do sada arheolozi nisu imali.

- Ovaj nalaz potvrđuje tezu da je Naisus je bio jedno od prvih mesta gde su građani mogli da prime hrišćanstvo, gde se slobodno ispovedalo hrišćanstvo i građani mogli da sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima. I to je direktna veza Naisusa sa Konstantinom, jer da on nije to uradio, to ne bi bilo moguće. Do tog perioda su se hrišćani sahranjivali u katakombama jer su se krili. Upravo zahvaljujući Milanskog ediktu koji je doneo Car Konstantin, hrišćanima je omogućeno da sloboidno ispovedaju svoju veru i da se time slobodno sahranjuju. I zapravo kao rezultat toga mi imamo ovako bogatu nekropolu sa različitim tipovima sahranjivanja iz tog ranohrišćanskog perioda, kaže za „Blic" mr Aleksandar Aleksić arheolog, konzervator i istraživač niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika Srbije koji rukovodi iskopavanjima.

- Ovakvih nekropola u Srbiji prosto nema, u ovakvoj meri sa ovakvim nalazima. Naravno da ima rimskih i ranohrišćanskih grobnica na raznim lokalitetima u Srbiji, ali u ovolikom broju i ovoliki broj različitih tipova grobnih konstrukcija i grobnica u Srbiji nemamo na drugom mestu. Ovo je svetski nalaz. Ovako nešto se nađe jednom u 50 godina, dodaje mr Aleksić.

Vredan arheološki nalaz otkriven je prilikom istraživanja zemljišta na kojem je planirana izgradnja stambene zgrade, na prostoru od više od 500 metara kvadratnih, nedaleko od fabrike nekadašnjeg „Niteksa" gde je pre desetak godina nađeno desetak grobnica.

- Tek sa ovim iskopavanjima možemo da vidimo, s obzirom da je otvorena jedna ozbiljna površina od 500 kvadrata, kako je ta nekropola izgledala. Radi se o klasičnoj nekropoli „na redove". Može se reći da ono što je za današnji Niš Novo groblje za antički, Konstantinov Naisus bila je Jagodin mala. Na ovom mestu smo pronašli 17 grobnica, od čega pet velikih. Imamo više tipova novih grobnih cisti, to su grobne konstrukcije koje nisu zidane ali su građene od opeka rimskog formata. Ima više novih tipova. Ranije je na osnovu iskopavanja ustanovljena neka tipologija grobnih celina, da kažemo neke te grobljanske arhitekture a mi smo na ovim iskopavanjima potvrdili tu postojeću tipologiju ali smo je i dopunili – imamo barem pet ili šet tipova novih tipova grobnih konstrukcija. Velikih grobnica imamo pet. Dve su potpuno novi tipovi do sada nepoznatih grobnica, objašnjava Aleksić.

Dečje groblje i paganski grobovi
Pojedini grobovi su posebno privukli pažnju arheologa...

- Jedan od grobova je sa najverovatnije veštački deformisanom lobanjom, što je običaj koji su koristila neka germanska paganska plemena. To što je ta žena sahranjena kao hrišćanin na glavnoj nekropoli Naisusa može da nas uputi na zaključak da je imamo osobu koja je bila paganin ali je primila hrišćanstvo i u Naisusu se kao hrišćanin sahranila. Ono što je posebno zanimljivo, gotovo trećina grobova koje smo pronašli su dečiji grobovi. Do sada nije otkriveno toliko dečjih grobova na jednom mestu u okviru Jagodin male. Imamo i jedan paganski, spaljeni, grob, koji je retkost. Na Jagodin mali su do sada konstatovana dva paganska groba, ali nisu arheološki istraženi. Sada imamo i taj jedan spaljeni grob, nekoga ko je kao paganin preživeo kao poslednji Mohikanac u Naisusu. U jednom trenutku u rimskom carstvu zakonom je bilo zabranjeno spaljivanje, a upravo u tom periodu je ovaj spaljeni grob na niškoj nekropoli. Ostaju nam analize šta se tu zapravo desilo, priča mr Aleksić.

„Ništa nam nije potrebno na onom svetu"
Ranohrišćanski grobovi stari između 1.400 i 1.600 godina otkrivaju arheolozima priču o stanovnicima Konstantivnovog Naisusa.

- Ova nekropola nam daje uvid kakvi su ti ljudi koji su živeli u Konstantinovom Naisusu i kakvi su bili njihovi običaji. Radi se antropološka analiza, dobićemo podatke o polu starosti, vremenu smrti. S obzirom da se radi o hrišćanima i hrišćanskoj dogmi „ništa nam nije potrebno na onom svetu", najveći broj grobova prati tu dogmu. Ali nalaze se pojedine stvari lične prirode – staklene perle od ćilibara, poneka ogrlica, prsten, neki lični nakit. Inače, ono što je bio obavezan prilog grobnica, bar do ovih iskopavanja, jesu male staklene posude od bojenog stakla „za izlivanje žrtve".Imamo ih i ovde, ali ne u tokolikom broju. Kada je pre 10 godina iskopavan prostor „Niteksa", svaki grob je imao te posude koje su služile za običaj izlivanja žrtve. Kao što se danas se na grobu odsipa rakija za pokoj duše, ovo je bilo slično, samo što je umesto rakije u posude sipano nešto drugo, da li sveta voda ili nešto drugo, ne zna se pouzdano, objašnjava mr Aleksić.

Glavna nekropola Naisusa
Kao i u današnje vreme, i u antičko doba zidane grobnice mogli su da imaju samo imućniji žitelji.

- Nije mogao svako da ima zidanu grobnicu, za to su bila potrebna veća sredstva da bi mogli ljudi da se sahrane tu. Nekropola na prostoru Jagodin male je bila glavna u rimsko vreme Naisusa. Sahranjivanje je bilo uređeno, postojala je komunalna služba koja se brinulo o groblju, groblje je imalo svoj plan, postojale su grobne parcele kao i danas koje su se kupovale. Oni imućniji su pravili zidane, porodične grobnice. Ista je stvar bila kao i danas. Sama nekropola u Jagodin mali je bila glavna nekropola Naisusa ali nije jedina. Naisus je imao još nekoliko nekropola. Rimljani su svoja groblja formirali uz puteve. Imamo jednu nekropolu koja je bila n aprostoru današnjeg podzemnog prolaza, pa imamo nekropolu uz bulevar Nikole Tesle, kaže mr Aleksić.

Istraživanje pre izgradnje
Mr Aleksić kaže da je ovaj vredan nalaz posledica izmene zakonskih propisa.

- Po prvi put u Jagodin mali imamo arheološka iskopavanja pre početka izvođenja građevinskih radova jer je Zavod promenio pravi status arheološkog lokaliteta Jagodin mala. Do sada je uvek bilo čekanje da krenu građevinske mašine da rade i ruše pa onda svi imaju glavobolju. Prvi put smo sada sproveli iskopavanja pre izvođenja građevinskih radova kako bi se propisali uslovi za izgradnju na ovom prostoru, objašnjava mr Aleksić.