Obrazovanje je kreiranje svetonazora, a svetonazor je prizma kroz koju tumačimo stvarnost

 

Master akademske studije filozofije, Filozovskog fakulteta u Nišu, završio je sa prosečnom ocenom 10,00, a osnovne akademske studije filozofije sa prosečnom ocenom 9,80. Nekadašnji je učenik Gimnazije „Svetozar Marković“ Niš i OŠ „Učitelj Tasa“.

 

Nosilac je mnogobrojnih diploma i stipendija tokom školovanja. Nagrađivan je iz godine u godinu kao najbolji student na departmanu za filozofiju, a školske 2016/17. godine je proglašen za najboljeg studenta master akademskih studija na celokupnom Filozofskom fakultetu u Nišu, što je krunisano Poveljom Univerziteta i Srebrnim znakom Univerziteta u Nišu.

 

Bojan i nakon studija nastavlja da konstantno radi na sopstvenom usavršavanju. Postaje licencirani profesor za predavanje Teorije saznanja (Theory of Knowledge) u IB odeljenju, ali i licencirani profesor za predavanje Filozofije  (Philosophy Standard Level and Higher Level courses), takođe u IB odeljenju. Nosilac je raznih potvrda, uverenja, sertifikata Centra za profesionalno usavršavanje Filofskog fakulteta u Nišu, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš... Član je i Upravnog odbora neprofitne organizacije “Slovenska kulturna skupnost - France Prešeren” Niš.          

 

 

 

 

 

1. Kada ste birali svoje buduće zanimanje, kako ste znali da želite da se bavite profesorskim pozivom?

Bojan: Tokom osnovnog obrazovanja, najviše su me privlačile fizika i matematika. Iz ovih predmeta sam se takmičio i smatrao sam da ću se baviti ovim naukama kada porastem. U gimnaziji sam se susreo sa predmetom „Logika” u trećem razredu, kao i predmetom „Filozofija” u četvrom razredu i nije prošlo mnogo vremena kada sam svojoj „listi” fakulteta koje želim da upišem dodao i filozofiju. Naime, neki od razloga su izvanredna profesorka filozofije Bojana Golubović, kao i sam predmet filozofija koji se tada, od svih ostalih, razlikovao svojim pristupom. Na „listi” fakulteta koje sam želeo da upišem u jednom trenutku nalazili su se: matematika, fizika, informatika, engleski, filozofija… Naravno, nakon urađenog testa profesionalne orijentacije i nekolicine iznajmljenih i pročitanih filozoskih dela (Platon – „Gozba“; Platon – „Država“ ; Niče – „Tako je govorio Zaratustra“ ; Kant – „Zasnivanje metafizike morala“…) upisao sam filozofiju. Ljubav prema ostalim predmetima sa liste je i dalje prisutna i kontakt sa ovim predmetima, iako indirektan, postoji i dalje.

 

2. Pominjete „test profesionalne orijentacije“ koji ste tada uradili i koji Vam je pomogao prilikom donošenja odluke oko odabira budućeg zanimanja. Kome savetujete da uradi pomenuti test i na koji način se ta procedura može obaviti i šta osoba koja ga odradi može da očekuje od rezultata dobijenih na kraju?

Bojan: Jedna tako važna odluka, kao što je odabir buduće profesije, se ne treba doneti olako. Uvek sam smatrao da treba poslušati srce u ovakvim situacijama, jer je verovatno da će onaj ko se bavi onime što voli postići značajne rezultate, a da pritom to ne shvati kao obavezu. Postavlja se pitanje, šta odabrati kada nismo sigurno šta volimo? Kako bismo došli do odluke ili preispitali donetu odluku, test profesionale orijentacije koji se može zatražiti od psihologa može biti izuzetno koristan. U pitanju je složen test koji, između ostalog, uzima u obzir interesovanja, intelektualne sposobnosti, motivaciju, radnu naviku, osobine ličnosti i informisanost kandidata.

 

3. Kada ste prvi put ušli u učionicu kao profesor, kako ste se osećali?

Bojan: Interesantno je da sam na jednom od prvih časova kada sam ušao u učionicu kao profesor, po automatizmu, krenuo ka svojoj klupi gde sam sedeo kao đak. Jedan neopisiv osećaj, spoj poznatog i nepoznatog. Tu sam, na mestu gde sam nedavno bio đak. Sve je poznato, ali sa druge strane, nova uloga koja zahteva novu odgovornost.

 

4. Predajete filozofiju, teoriju saznanja i logiku u Gimnaziji „Svetozar Marković”. Koliko je potrebno truda kako bi se tematika približila srednjoškolcu? Nije verovatno jednostavno učiniti da filozofska misao bude razumljiva đaku.

Bojan: Od davnina, postoji jedna izuzetno zastupljena predrasuda o filozofiji. Pre svega da je filozofija suviše apstraktna i spekulativna, da se ne može primeniti i da sem zadovoljavanja sopstvene intelektualne znatiželje nema neku posebnu vrednost. U stvari, nije preterano teško približiti filozofiju učeniku. Potrebno je, najpre, pokazati kako veštine (i znanje) koje se stiču izučavanjem ovog predmeta jesu univerzalne i mogu se primeniti u različitim domenima. Razvijanje kritičkog mišljenja, veštine argumentacije, preciznog izražavanja sopstvene misli, poštovanje zakona logike nisu stvari koje su “ekskluzivno” rezervisane za filozofiju, već univerzalna i funkcionalna znanja koje učenik može iskoristiti pri pisanju radova iz bilo koje oblasti, prilikom diskusije (kako svakodnevne, tako i naučne), prilikom razgovora za posao… Onog trenutka kada je to predočeno, filozofija nije više usamljeni entitet koji sedi na nekom dalekom izlovanom oblaku, već nešto što će svako rado dodati svom korpusu znanja.

 

5. Pomenuli ste velike umove za koje verujem da ne postoji čovek koji nije čuo za njih. Pa ste tako pomenuli Platona, Kanta i Ničea. Da li je ikako moguće da nas kroz neka sažeta objašnjenja podsetite, pojedinačno govoreći o svakome od njih, ali i da nam ukažete na neke osnovne misli i učenja koja su zastupali ovi veliki ljudi?

Bojan: Obrazovanje je kreiranje svetonazora, a svetonazor je prizma kroz koju tumačimo stvarnost. Lepota obrazovanja jednaka je odgovornosti koju ona iziskuje. Pružiti mogućnost mladom umu da uvidi raznolikost mnogih perspektiva i da kroz sopstveno vrednovanje istih dođe do svoje perspektive je izuzeno važno za njegov napredak. Platon sa svojom „teorijom ideja“ i razlikovanjem između nagađanja, verovanja, razumskog i umskog saznanja; Imanuel Kant sa svojom deontološkom etikom (etika zasnovana na pojmu dužnosti i univerzalnim moralnim zakonima); Fridrih Niče sa svojim konceptom o prevrednovanju svih vrednosti, predstavljaju neke od tih perspektiva. Multiperspektivizam je sredstvo, ali ujedno i cilj obrazovanja. 

 

6. U kojoj meri je potrebno praviti iskorake iz tradicionalne nastave, i da li ih je uopšte neophodno praviti, kako bi čas bio prilagođeniji današnjem srednjoškolcu?

Bojan: Smatram da je važno pratiti savremene metode obrazovanja, zbog toga što stvaraju drugačiji ambijent, ambijent koji se dosta razlikuje od onog tradicionalnog “ex cathedra”. Time se osećaj straha kod učenika da ne pogreši, zamenjuje željom da učestvuje i iznese svoje mišljenje.

 

7. Kako se stvara magija u učionici?

Bojan: Nema čarobnog štapića, ali ono što je magija, nije ništa drugo do međusobno poštovanje i uvažavanje. Možda sam subjektivan, jer se predmeti koje predajem održavaju samo u trećem i četrvrom razredu srednjeg obrazovanja, ali magiju čini komunikacija koja se vodi na način koji pokazuje da je to odnos u kome svi međusobno učimo i napredujemo, kako učenici, tako i profesori, a ne odnos u kojem je neko na poziciji „iznad”, a neko „ispod”.

 

8. Postoje statistički podaci koji ukazuju na neke probleme u našem obrazovnom sistemu, pa tako imamo na jednoj strani veliki broj odlikaša i vukovaca, a na drugoj strani te iste mlade ljude koji imaju problem da primene naučeno, i slično. O čemu se zapravo radi i da li Vam je poznata navedena tvrdnja kao isinita?

Bojan: Smatram da smo trenutno u fazi učenja i implementiranja savremenih metoda u nastavi. To je proces koji traje dugo i čiji će se rezultati videti kasnije. Već na osnovu tematike seminara i stručnih skupova koji spadaju u stručna usavršavanja se vidi jasna tendencija ka osavremenjivanju nastave. Ne znam tačne statističke podatke, ali prelaskom na savremene metode sledi da će se i rezultati koji te metode podrazumevaju promeniti. Primena naučenog jeste krucijalni deo savremenog obrazovanja.

 

9. Nastavnički kadar je opterećen administracijom. Kako Vi na administrativne poslove u školi gledate?

Bojan: Administracija je deo skoro svakog posla. Potrebno je imati izveštaj o urađenim stvarima, kao i plan budućih aktivnosti. Mislim da će se administracija brže i efikasnije obavljati vremenom, jer već dosta toga se radi uz pomoć digitalnih alata (od elektronskog dnevnika do dokumenata koji se lako mogu popuniti, jer se istovremeno dele sa više korisnika).

 

10. Predajete filozofiju i teoriju saznanja na engleskom jeziku i logiku na srpskom, ali i usavršavate francuski jezik kako biste mogli da predajete i na ovom jeziku. Profesor ste nadarenim učenicima, možemo slobodno reći. Odgovornost je velika i na jednoj i na drugoj strani. Šta je važno tim mladim ljudima, a šta je važno Vama u tom procesu, i kako dolazite do zajedničkog cilja?

Bojan: Raduje me i istovremeno mi pruža motivaciju to što ti mladi ljudi, pored toga što žele da znaju što više iz oblasti kojom će se baviti u životu, uviđaju i intrinsičnu vrednost znanja. Njima je veoma važna stručnost i iskrenost predavača (potpuno je u redu ne znati neku stvar, ni najveći stručnjaci ne znaju sve), kao i mogućnost tog predavača da ih inspiriše. Teško je, ne samo tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, već i kasnije, u potpunosti odvojiti predmet od onoga ko taj predmet predaje. Time dolazimo do onoga što je meni najvažnije, da motivišem što veći broj mladih umova i stvorim pozitivan odnos prema predmetu.

 

11. Mnogi mladi ljudi danas imaju ideju da bi želeli da se oprobaju na studijama u inostranstvu. Koji savet biste im uputili?

Bojan: Moj iskren savet je da ne gledaju granice, tj. da ne razmišljaju u kontekstu studiranja ovde ili „preko“, već da svoju odluku isključivo baziraju na uslovima i mogućnostima institucije da im pruži ono što žele. Ta institucija može biti u njihovom rodnom gradu, gradu pored, kao i na drugom kraju sveta. Dakle, istražiti što bolje potecijalne fakultete, videti njihove silabuse, koje predmete nude (kako obavezne, tako i izborne),  saznati što više o kompetencijama predavača... Moje iskustvo studiranja u Nišu, svom rodnom gradu, više je nego pozitivno. Imao sam priliku da upoznam i učim od odličnih profesora.

 

12. Na koji način biste nam pojasnili u kojoj je meri su obrazovanje i obrazovan čovek potrebni zajednici?

Bojan: Možda ću pojednostaviti stvar, ali zajednica je skup ljudi koji se bave različitim poslovima. Kako bi pojedinac bio dobar u svom poslu, potrebno je da se tom poslu posveti, a to znači da ne može podjednako dobro da se bavi mnogim poslovima, već je najbolje da se posveti samo jednom poslu. Kako bi stekao znanje za taj posao, potrebno je obrazovanje od strane onog ko taj posao zna. Imajući u vidu da čovek ne može sve sam postići, jer se bavi samo svojim poslom, potrebni su mu drugi ljudi. Čini se da bez obrazovanja zajednica ne bi opstala. Što je obrazovanje kvalitetnije, ljudi će bolje obavljati svoj posao, a samim tim zajednica će nužno napredovati.