Bojana Bogojević objašnjava Porodično pravo na temu Nasilja u porodici

Porodično pravo: Nasilje u porodici (link)

Bojana Bogojević

Diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom

Specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja

Nasilje u porodici predstavlja tačno određeno ponašanje jednog od članova porodice kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

Nasilje u porodici predstavlja izrazito štetnu, vrlo raširenu i slabo poznatu i neistraženu negativnu društvenu pojavu.

U Repulici Srbiji nasilje u porodici je regulisano Porodičnim zakonom i odredbama Krivičnog zakonika koji nasilje u porodici određuje kao krivično delo.

Nasilje u porodici je zabranjeno.

U skladu sa zakonom svako, bez obzira na rod ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici.

Porodično nasilje može se definisati kao zloupotreba moći, poverenja i zavisnosti u porodičnim odnosima, a uključuje zlostavljanje dece, kućno nasilje i zlostavljanje osoba starije životne dobi.

Nasilje u porodici se, takođe, može odrediti kao skup ponašanja čiji je cilj kontrola nad drugim osobama upotrebnom sile, zastrašivanjem i manipulisanjem.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon naročito predviđa sledeće radnje:

- nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

- izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom li

- prisiljavanje na seksualni odnos;

- navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;

- ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

- vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

-FIZIČKO

-SEKSUALNO

-PSIHIČKO

- EKONOMSKO

- Fizičko nasilje : Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u kuću ili izbacivanje iz nje…

- Seksualno nasilje : Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe…

- Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja: odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.

- Ekonomsko nasilje: podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu člaanu porodice da se zaposle i na taj način ostari sopstvene prihode ..

Do sada je uočeno da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na ostale članove njegove porodice.

Članovi porodice koji mogu da zatraže zaštitu od nasilja uporodici su : supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji,krvni srodnici, lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Ovom merom licu koje vrši nasilje se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

- izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

- izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

- zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

- zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

- zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Izrečena mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

Lice koje smatra da trpi nasilje u porodici isto može prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad u mestu svog prebivališta i policiji. Krivična prijava protiv lica koje koje vrši nasilje u porodici može se podneti i nadležnom javnom tužilaštvu.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se tužbom .

Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu.

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je odredilo posebnu telefonsku liniju 0800-100-600 u okviru svog posebnog Operativnog centra za žrtve porodičnog nasilja. Poziv na navedeni broj je besplatan, a prema saopštenju MUP-a policija reaguje odmah po pozivu u saradnji sa lokalnom samoupravom i savetovalištima za borbu protiv nasilja u porodici. Operativni centar radi 24 sata, a namenjen je svim građanima bez obzira u kojem delu Srbije imaju prebivalište.

Na kraju , važno je istaći da nasilje u porodici predstavlja pre svega kršenje ljudskih prava. Ono svoje duboke korene ima u nejednakoj raspodeli moći. Organi vlasti su dužni da spreče nasilje u porodici, da pruže zaštitu žrtvama i da krivično gone počinioce.

Autor: Bojana Bogojević (link)

diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, specijalista za pravne aspekte korporativnog upravljanja, ekspert za EU. Ko-autor je dve stručne knjige i autor više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja, aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima.

Pohađala je više međunarodnih škola iz oblasti prava i ekonomije. Kao predstavnik civilnog sektora, učestvovala je u izradi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u izradi Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost sa akcionim planom i u izradi akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji. Tvorac je bloga o pravu i korporativnom upravljanju i autor tekstova koje je do sada objavilo preko 30 vodećih portala i institucija u zemlji, regionu i inostranstvu Stručni saradnik je nevladine organizacije Centar za mame i web portala Moj pedijatar i Yumama. Deo je organizacije Global Goodwill Ambassador za Srbiju, Predsednika org Luìza Palma

Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com