VESTI IZ KOMŠILUKA: Kad se direktor dohvati lopate, sneg sam “bega”!

Leti, u proleće i jesen možda i ima razlike... Al’ kad dođe zima, svi su isti. I seljak, i lekar, i profesor, i ministar, i direktor. Ako sneg i led nisu očišćeni, svako može da dobije priliku da padne.

Oni sa više sreće, dok im lete noge, uhvatiće se za najbližeg slučajnog prolaznika, a možda i padnu preko njega i ublaže situaciju. Opasno je za one koje sreća toliko ne prati... Udariće leđima o zemlju, što je opet blaže nego kad licem padaš, pa je nos prvi na udaru, ili klizeći izletiš na kolovoz...

Upoznat sa ovim mogućnostima, direktor Zdravstvene ustanove Apoteka Prokuplje, Zlatan Miljković, nije želeo da razmišlja da li je srećan ili ne baš, te se dohvatio lopate i bacio na čišćenje snega i leda ispred svog radnog mesta. Čisti i ništa ne govori. Misli mu se smenjuju od “mogao sam da padnem, da mi se svi smeju. Al’ opet, ovaj pad sigurno manje boli od političkog pada... Da počistim led još ovde, da l’ će izbori, imam sastanak u 13 sati, lepa ova gospođa što prođe”, do “još malo, i gotovo, još nekoliko metara, duša mi ispade”.

Ako je suditi po fizičkom izgledu, stoji mu fotelja, ali i lopata. Što bi rekle naše bake “ajde, ustaj, radi nešto, gledaj kol’ki si u leđa”...