Treba stvarati atmosferu gde se vrednuje osoba koja se obrazuje

Završila je Gimnaziju „Bora Stanković” u Nišu prirodno-matematičkog smera, kao vukovac, sa ostvarenom drugom nagradom na državnom takmičenju iz biologije u IV godini i prvim mestom na državnom takmičenju iz preduzetništva, gde predstavlja sa timom „Green Grafitti”, učeničku kompaniju na Evropskom takmičenju u Berlinu.

 

Tokom srednjoškolskog školovanja, celu drugu godinu kao stipendista organizacije „ASSIST” provodi u privatnoj Američkoj školi „Saint Andrew’s” na Rhode Island-u. Kao srednjoškolka tamo, ulazi na listu najuspešnijih učenika škole „Chapin Lista” i završava tu godinu sa najvišim ocenama i pohvalama za zalaganje i napredak škole „High Honors”. Nakon povratka u Srbiju, godinu dana kasnije, Jejl Univerzitet je stipendira, da u sklopu vrlo prestižnog i kompetitivnog programa „Yale Young Global Scholars” provede dve nedelje na usavršavanju iz biomedicinskih nauka. Takođe je bila polaznik u Istrazivačkoj stanici Petnica iz oblasti biologije.

 

 

 

 

 

Isidora: Gimnaziju pamtim kao period u životu koji je bio dosta bezbrižan, ali i jako dinamičan za mene. Učestvovala sam u raznim projektima i vannastavnim aktivnostima, ali i bila posvećena gimnaziji koja jeste dosta zahtevna. U to vreme sam upoznavala sebe i davala sebi šansu da se oprobam na više različitih polja kako bih na kraju spoznala šta mi najviše leži. Period gimnazije pamtim kao period istraživanja i kao period velike radoznalosti. U gimnaziji sam stekla i dobre prijatelje. Provodili smo bezbrižne dane i lepo se družili, ali pamtim i napore i muke u savlađivanju nekih zadataka, posebno iz matematike i fizike.

 

 

 

Isidora: Ta rečenica je i dalje moja vodilja. I sada se upuštam u nove situacije odvažno i hrabro. Sam upis medicine je dosta hrabar potez i ako pristupate studijama posvećeno i odgovorno, to jeste hrabrost, jer poziv lekara je jedan od najodgovornijih poziva. Svakodnevno učenje, zalaganje, savladavanje ne tako lake materije, zaista mislim da je hrabrost. Kako sam u međuvremenu u medicini pronašla svoju sigurnu luku, i hrabro i odvažno tako napravila odabir svog budućeg poziva, ne eksperimentišem više u tom smislu, ali mislim i da je važno biti hrabar i odvažan i u nekim malim, dnevnim situacijama. Upoznavanje novih ljudi, novih mesta, naći se u nepoznatim situacijama u finim okvirima, sve to treba dozvoliti sebi i izlaziti tako iz svakodnevnice.

 

 

 

Isidora: Medicina je moj izbor i životni poziv i smatram da biti lekar treba da bude način života, da lekar ne treba biti samo na poslu, već i onda kada ne nosimo beli mantil. Ono što najviše volim kod ovog poziva je spremnost i sposobnost da pomogneš čoveku kome je to potrebno u raznim situacijama. To je i osnovni motiv zbog koga sam upisala medicinu. Osim toga, poziv budućeg lekara mi pruža mogućnost da upoznajem čoveka iz neke druge perspektive, i da svog pacijenta sagledavam na jedinstven i kreativan način i pronalazim jedinstveno i najbolje rešenje za njegov problem rešavanjem te slagalice koju predstavlja čovek. Biti lekar je veoma odgovoran posao. Odgovornost se negovala i neguje u mojoj porodici, i smatram da tu osobinu i ja posedujem i negujem, i zadovoljstvo je veliko da imam priliku da je dokažem i potvrdim u ovom velikom i veličanstvenom pozivu.

 

 

 

 

Isidora: Da, imala sam tu privilegiju da vidim kako izgleda studirati negde drugde i biti deo nekog drugog sistema, i drugačije je. Američki sistem obrazovanja stavlja akcenat na praktični deo, a teoriji se posvećuje onoliko pažnje koliko je dovoljno da bi se praktični deo razumeo i onoliko koliko je potrebno da bismo mogli da budemo sutra inovatori. Teoriji se poklanja pažnja u smislu upoznavanja sa nekim zaključcima do kojih je neko pre nas došao, a onda se uči da se koristi to znanje i uči da se ono unapređuje. Američki sistem obrazovanja dosta ulaže u inovacije. Kod nas se dosta vremena posvećuje teoriji, što je u neku ruku dobro, ali u onom trenutku kada je potrebno dati neko rešenje i biti inovator na neki način, onda mislim da nemamo ni dovoljno „alata“, ni dovoljno slobode, a ni iskustva da to uradimo.

Otići u Ameriku na usavršavanje, nije jednostavan proces. Naročito otići u Ameriku da bi studirao medicinu, nije jednostavno jer se studije medicine u Americi i kod nas potpuno razlikuju. Prvo se ide četiri godine na osnovne studije, pa se nakon toga upisuje medicina. Mislim da je tako i za pravo i pravni fakultet. Nije ni samo znanje dovoljno, i rezultati na nostrifikacionim testovima, već morate biti procenjeni i kao svestrana, obrazovana, stabilna ličnost koja može da doprinese njihovom društvu i koja će umeti da se uklopi u njihov sistem. Znanje je dakle neophodno, ali ne i dovoljno. Takođe, Amerika je toliko velika zemlja u kojoj su toliko velike razlike od univerziteta do univerziteta, da uopšte nije ni svejedno na koji ćete univerzitet biti primljeni. U zavisnosti od toga kakvu tačno vrstu usavršavanja želimo i u zavisnosti od snage naših referenci, zavisiće i gde ćemo biti primljeni.

 

 

 

Isidora: Vratila sam se iz više razloga. Američki univerziteti imaju jedan veoma zatvoren sistem gde je za stranog studenta jako teško da uđe u njega i međunarodne stipendije se ne daju za osnovne studije medicine. To je bio prvi razlog. Drugi razlog je bio što sam ipak želela da ostanem ovde na Medicinskom fakultetu u Nišu gde se stiče dosta dobro teorijsko znanje i široko obrazovanje, gde poznajem dosta ljudi iz ove oblasti i gde se osećam sigurno, tako da je kombinacija ovih razloga presudila.

 

 

 

Isidora: Ne bavim se aktivno tim načinom aktivizma, već želim da svojim primerom i svojim načinom života promovišem prave vrednosti i način na koji bi trebalo da se ponaša jedan student medicine, ili kako ja volim da kažem, jedan građanin sveta. Volela bih da sledim put na kome se ulaže u sopstveno obrazovanje, gde se pomaže drugima, svakodnevno uči i vodi balansiran život. Ukoliko se vodi takav način života, smatram da je moguće i delovati na više različitih polja, ali za sada ne bih da se bavim i nečim drugim jer je medicina moja oblast delovanja, a i to drugo ne bi bilo deo moje stručnosti. Što se sporta tiče, sport je deo balansiranog načina života i neophodan je za zdrav život i fizički i mentalno, pa se trudim da sport bude deo moje svakodnevne rutine, naravno u meri u kojoj mi to obaveze dozvoljavaju.

 

 

 

 

Isidora: Još uvek ne mogu da kažem koja je to oblast medicine koja me najviše interesuje. Na prve tri godine studija slušamo pretkliničke predmete, na četvrtoj, petoj i šestoj kliničke. Ja upisujem sada petu godinu i imam jednogodišnje iskustvo sa klinikom, ali mogu da kažem da me klinički predmeti već dosta interesuju, pre svega zbog tog direktnog kontakta sa pacijentom i dinamičnog načina rada, pa bih sebe pre mogla da vidim u toj kliničkoj sferi. Interna medicina je meni jako interesantna zato što pruža uvid u ogroman broj bolesti i stanja sa kojima se susreću pacijenti, ali koja tačno oblast interne medicine, to još uvek ne bih mogla da kažem. Čak ne bih mogla ni sa sigurnošću da kažem da bi to bila i interna medicina. Prepuštam vremenu za koje bi sve to trebalo lepo da sazri u meni i da najpre odslušam sve predmete na petoj i šestoj godini, pa se nadam da ću nakon toga doneti pravu odluku.

 

 

 

Isidora: Forum mladih naučnika je jedan fantastičan forum na kome sam učestvovala dva puta. U organizaciji Foruma je moj dobar prijatelj, Jovan Milić, koga jako poštujem i cenim i sa kojim sarađujem već deset godina. Za govornicom Univerziteta svoj govor sam započela onom rečenicom s početka intervjua: „Ne bojite se da probate nešto novo što ne poznajete dovoljno, jer baš to nešto može da utiče na vašu promenu i na vaš dalji razvoj”. Izgovorila sam je i tada u srednjoj školi, i za govornicom na Forumu mladih naučnika, i često je ponavljam, da ne bih zaboravila, da ukoliko se budem našla na nekoj prekretnici u životu, uđem slobodno i hrabro u to nešto novo, sa verom da izlazak iz zone komfora može da donese neke nove uvide i razvoj na ličnom planu. Takođe, kad se nalazimo na nekom putu, i kad vidimo da nam ne ide kako treba, ne treba se plašiti, treba odabrati drugačiji put i novu sredinu, jer samim boravkom u novoj sredini mi stičemo nova znanja i veštine koje nas dodatno oplemenjuju.

 

 

 

Isidora: Ne bih mogla da dam precizan odgovor. Odlazak ili ostanak je odluka koja dolazi kao posledica mnogih okolnosti koje su specifične za svakog pojedinca. Sve zavisi od brojnih faktora, i načina odrastanja, i tipa ličnosti, i stepena zadovoljnosti poslom ili školovanjem. Da li otići, ili ne, ne bih mogla da kažem sa sigurnošću. Neko poseduje talenat, veštine, u dobroj je situaciji u zemlji, pa misli da u njoj može da napravi boljitak i da se snađe i da lepo živi, dok neko drugi smatra da odlazak u inostranstvo i taj izlazak iz zone komfora mogu da ga dodatno unaprede, pa želi da ode, pa možda i da se vrati, i td. Odgovor na pitanje je dosta kompleksan i zavisi od tipa ličnosti. Što se mene lično tiče, volela bih da jedan deo svog života provedem u inostranstvu, baš zbog onog citata koji često ponavljam. Da li će se to ostvariti, ne zavisi samo od mene. Da li ću se, ako odem, ponovo vratiti, ni to ne zavisi samo od mene. Konačan odgovor na ovo pitanje zahteva da prođe još neka godina, pa ću tada znati.

 

 

 

Isidora: Internet može biti jako opasno oružje, naročito ako ga koristi osoba koja ne zna kako se internet koristi. Predvodnik u kreiranju zdravih navika, ali i navika vazanih za internet maloletne osobe, je svakako osoba, ili osobe, pored kojih se razvija ta mlada osoba. Važno je da porodica, roditelji, objasne deci kako se normalno funkcioniše u svakodnevnom životu, a da je internet samo faktor plus, odnosno olakšica za završavanje nekih potreba. Internet je danas neophodan metod komunikacije i kao takav je nezaobilazan, ali je potrebno postaviti jasne granice šta je realnost i kako se formira jasna slika o svetu, i kako se postižu znanja i veštine bez interneta, i kako je on samo olakšica.

Što se tiče dece, mislim da je važno utvrditi odakle dobijaju sa interneta najčešće informacije. Važno je objasniti im da ono što vide na internetu ne mora da bude i realna slika u stvarnosti. Opet, ako se internet koristi pravilno, može da bude izvor fantastičnih  informacija, pa tako, osobi koja ne može da putuje često, može da pruži informacije o raznim kulturama, predelima i mnogo čemu.

Smatram da deca postaju zrela prerano, i brže žele da sazru. Ipak treba voditi računa o tome da naprave balans u životu i da shvate šta mogu da završe preko interneta, a šta mogu i sami da završe na običan način. Mislim da se ništa posebno nije promenilo od nekog vremena pa do danas i da je to uvek bio posao roditelja, sa tehnologijom ili bez, da uče decu moralnim principima, zdravim navikama, s tim što sada treba dodatno postaviti zdravu granicu između korišćenja interneta, nekoriščenja interneta, i stvaranja stvarnih relacija u realnom životu.

 

 

 

 

Isidora: Mislim da imamo divne mlade ljude prepune ideja i neiskorišćenog potencijala, ali isto tako mislim da nam nedostaje doza pokretačke energije i pozitivnosti, da sve to što imamo u glavi sprovedemo i u delo i da radimo ono što najbolje znamo i umemo. Ne treba da razmišljamo kako i koliko će nam se to nešto isplatititi, ili neće, i da je negde tamo bolje, već da radimo ono što je u našoj moći i na najbolji mogući način kako umemo. Ne treba tražiti ni lakši put do nečega, već treba raditi ono što se mora da bi se postiglo to što želimo. Treba da budemo i otvoreniji za druge kulture i ljude, ne da bi zaboravili našu kulturu i tradiciju jer Srbija ima predivnu tradiciju i kulturu koju treba ceniti, vrednovati i negovati, već da bi aktivirali tu pokretačku energiju i iskoristili inpute koji bi došli od tih novina.

 

 

 

Isidora: Ovde nema diskusije. Obrazovanje za mene predstavlja jednu od najvažnijih stvari u životu koje nam otvara vrata svega onoga o čemu sanjamo i razmišljamo. Bez obrazovanja možda možemo neke stvari završavati, snalaziti se i na trenutak biti zadovoljni, ali je obrazovanje preduslov za dobar, kvalitetan i sadržajan život na duge staze. Važno je raditi na tome da svaki mlad čovek zna koliko je obrazovanje važno i da radimo na stvaranju atmosfere gde se vrednuje osoba koja se obrazuje, da se vrednuje zainteresovana osoba koja postavlja pitanja, gde je omogućeno toj znatiželjnoj osobi da dobije odgovore na raznim mestima bez stida i straha. Ličnim primerom treba pokazati kako treba učiti, ne samo kroz školovanje, već i kasnije kroz život.

 

 

 

Isidora: Pitanje putovanja je meni jako važno jer je glavni izvor druge vrste obrazovanja. Taj susret sa novim ljudima, hranom, kulturom, arhitekturom, filmom, muzikom, pruža uvid u nešto drugačije i implementira se u našu dušu. Međutim, porodični budžet može da bude ogromna prekretnica koja ovo o čemu pričam može da obezvredi. Uzeću kao primer svoje boravke u inostranstvu kada sam boravila oba puta u Americi, prvo na godinu dana, a potom na dve nedelje na Jejlu, sve je bilo pokriveno stipendijama. Dakle, ocene koje sam imala, testovi koje sam polagala, bili su uslov za moj boravak tamo i svi troškovi su bili pokriveni od strane institucija koje su me stipendirale. Takođe sam bila korisnik stipendija i u srednjoj školi i sada na fakultetu, tako da sam se trudila uvek da maksimalno rasteretim roditelje sa te materijalne strane. Njihova podrška je uvek prisutna i oni me podržavaju u procesu obrazovanja kao jednoj od najvažnijoj stvari u životu, ali i u vezi putovanja. Naravno, i pored toga što porodični budžet nije sjajan, treba voditi računa u šta jedna porodica najviše ulaže, ali neću ulaziti u to previše, ali bih istakla da treba ulagati u obrazovanje maksimalno koliko ko može i ume.

I na mladima je da istražuju i da se uče tome kako naći jeftiniji smeštaj, jeftinije avionske karte, kako doći do stipendija i izvora njihovog, kako upoznati ljude koji bi im iz inostranstva uputili poziv za dolazak, da komuniciraju, i da im novac odmah ne bude prepreka za tu vrstu ideje i putovanja. Važno je da se putovanje ne povezuje odmah sa ogromnom količinom novca, već da postoje i drugi jeftiniji načini kako to može da se odradi. Na mladima je takođe kako svoj budžet treba rasporediti, odrediti prioritete i da sav novac ne odlazi na kafiće i žurke, nego da se planiranjem dopuni ono što roditelji pomažu. Naravno, ako neko voli drugačije, to je u redu.

 

 

 

Isidora: Savetujem mladima da rade na sebi. Savetujem da ne traže neki lakši put i da guraju do kraja ono što su započeli, i kad je teško da nastave dalje, ali i da znaju da sve što rade ispravno, sa punim srcem i u šta ulažu sebe, da će im se jednog dana sigurno isplatiti. Savetujem da uživaju u putovanju, a ne samo u destinaciji, da upoznaju druge ljude i da budu otvorenog srca i duše za ljude koji su drugačiji od njih, da uče od drugih ljudi i da se ne boje da priznaju kada greše i da se ne boje svojih grešaka, već da iz njih uče, unapređuju se, a najvažnije je da budu hrabri i odvažni i da istražuju neke situacije koje su možda nepoznate za njih, a iz razloga da ne ostaju zatvoreni u nekoj sredini gde ne mogu da napreduju, da se usavršavaju i da se oplemenjuju.

 

 

 

 

Isidora: Glavna moja literatura sada za čitanje je stručna medicinska literatura, pa mi ne ostaje puno vremena za čitanje nečega iz drugog opusa. Svako svoje slobodno vreme gledam da provedem van radnog stola kako bi odmorila i oči i telo i um, pa biram neke druge aktivnosti. Ipak u vreme neke pauze, otkrila sam našeg pisca Zorana Živkovića koji ima prevedena dela i na engleski jezik. Jedna od njegovih knjiga koju sam čitala je Tumač fotografija i Zoran Živković je po mom mišljenju genijalan pisac koji koristi dosta fantazije da opiše svakodnevnicu i u fokusu mu je čovek. On je pisac koji za mene otkrovenje i njegova knjiga se čita u jednom dahu. I dalje obožavam H.Murakamija i on je jedan od mojih omiljenih pisaca i dalje, ali Zoran Živković je novi pisac koga u poslednje vreme čitam.

 

 

 

Isidora: Delimično bih se složila sa ovim stavom. Ne verujem u podele po polu, u smislu da je jedan pol ispred drugog po nečemu. Verujem u jednakost polova, ali s druge strane verujem i da svaki pol ima nešto što mu je svojstveno i svoje potencijale koje treba iskoristiti. Tako je i u svakodnevnom životu, a ne samo u politici. U svom okruženju imam puno jakih žena, pa tako ovaj stav jeste istinit i da ako hoćeš nešto da se napravi, pitaš ženu. Sve te jake žene iz mog okruženja su meni inspiracija kako hrabro i odvažno treba ići kroz život.

Verujem da muškarci imaju bolju orijentaciju u prostoru, drugačije skladište neke informacije, i možda uz manje neke nepotrebne analize, mogu lakše i brže da delaju. S druge strane, žene su senzibilnije i sa možda još jačom intuicijom, a ta složena analiza im pomaže da stvari gledaju iz više uglova. Kombinacija brže reakcije kod muškaraca i bržeg odlučivanja i dobra orijentacija u prostoru, kada se ukombinuju sa osobinama koje ima žena, to jednostavno može da napravi dobar balans koji nam je neophodan, i taj balans je neophodan čitavom društvu.

Sve ove osobine mogu da budu kasnije svojstvene i zanimanjima koje biraju i muškarci i žene. Naravno, neka su zanimanja skladnija za ženu, neka za muškarca, ali to ne mora da bude pravilo. Ima toga i na polju medicine. Fiziološki, muškarci imaju neke osobine da su izdržljiviji, da su jači, da mogu više da podnesu tereta, nego žena, i protiv toga se ne treba boriti. To je tako i to treba prihvatati i praviti dobar balans između osobina koje ima muškarac i osobina koje ima žena.

 

 

 

Isidora: Iskreno, mislim da je ova rečenica, da u svetu vladaju muškarci, zastarela teorija. Takođe mislim, da i žene i muškarci danas imaju jednaka prava, i da smo došli do tog stadijuma, makar u svetu. Ne bih komentarisala stanje u Srbiji. Što se tiče porodice, verovatno je teže za ženu da podiže porodicu, da bude majka, i neophodno je da ima podršku muškarca. Ono što se u svetu menja, a i kod nas, je da se u odgajanje dece uključuju i muškarci. Važno je da ne treba da bude te stroge podele gde žena kuva i čisti, a da muškarac zarađuje, jer to više nije tako. I žena i muškarac bi trebalo da zarađuju približno jednako. Naravno, neko će više, neko manje, u zavisnosti od perioda života i posla kojim se bave, ali da jednako kako su aktivni u svom poslu i građenju svoje karijere, treba da učestvuju i u odgajanju svoje dece, i to je zaista neophodno kako bi život bio potpun i moguć.

Mislim da se to promenilo i implementiralo među mlađim svetom i mislim da ne postoje više ta očekivanja u kojim godinama bi mlada žena trebalo da rodi, kada bi trebalo da se zaposli, da se uda, i da je to postalo malo fleksibilnije. Mislim da bi trebalo da ta mlada žena radi sve to onda kada misli da to treba, kada je spremna i kad ima pored sebe osobu koja će joj pružati podršku da bi mogla sve to da iznese.

 

 

 

Isidora: Svaka mlada osoba treba da bude svesna svojih potencijala. Treba da bude svesna da uvek postoji nešto u čemu je ona dobra i posebna i šta ona ume da radi. Ne treba da se vodi odlukom većine, već treba da trasira svoj put po svojim merilima. Treba da bude otvorena za promene, da bude tolerantna prema drugima. Treba da uči od drugih, jer u znanju jeste moć, moć da može da se stoji stabilno i čvrsto na svojim nogama, da se stoji iza svojih odluka i gradi onakav život kakav se zaslužuje i koji je po njegovim merilima. Mislim da postoji dosta mladih depresivnih ljudi i da je period, koji je iza nas, doprineo u velikoj meri toj pojavi, ali isto tako mislim da smo svi puni potencijala i da treba da ulažemo u sebe, da volimo sebe, i da treba da se se potrudimo da uradimo nešto i za sebe i za druge kako bi život učinili lepšim i da ga ne komplikujemo previše.

 

 

 

Isidora je od 2021. godine član organizacije IFMSA (Internacionalne federacije za studente medicine), najveće i najstarije organizacije u svetu ovakvog tipa, i u sklopu tog programa će ove godine boraviti mesec dana na usavršavanju na klinici za Internu Medicinu u Napulju, u bolnici koja je u sklopu najstarijeg državnog Univerziteta na svetu „Napoli Federico II”.

Takođe, izabrana je da u septembru ove godine bude polaznik istraživačkog festivala „Trieste Next Academy” iz oblasti biomedicinskih nauka u Trstu.

 

Redakciji Niškog portala ostaje samo, da uz dobok naklon i veliku zahvalnost, poželi Isidori da uvek bude tako odvažna i neustrašiva, da uvek veruje u moć obrazovanja, da čvrsto stoji na svojim nogama i da uvek ličnim primerom ističe prave vrednosti, koje, kako ona kaže, krase jednog studenta medicine i građanina sveta.