(Damir Malešev) POKROVITELj PRIRODE U SRCU GRADA

Izvor: Niški portal | 08-Jun-2022 | 11:43
Veštački kamen, beton, malter, asfalt, benzin, nafta, guma, ugalj, staklo, metal, plastične mase, đubrivo, deterdžent i mnoga još čuda moderne hemije preplavila su našu svakodnevicu. Rastvorila su se u vodi koju pijemo, prožimaju vazduh koji dišemo, okreću sunce nad našim glavama protiv nas samih.
 
Divno je i spasonosno još uvek hodati travom, biti pod mirisnom krošnjom blagodatnog drveta, slušati ptice i zrikavce i biti zahvalan za prisustvo životinjâ koje još nismo istrebili ili ih nismo potisnuli u (privremeno) nedostupne krajeve. Radosni smo i zahvalni kada s večeri ugledamo ježa kako na par koraka pored nas nestaje u žbunju. Ne stižemo čestito ni da ga pozdravimo, tog bezazlenog komšiju. Kvalitet i lepota urbanog življenja ne zavisi samo od neposrednih ljudskih odnosâ i od mere u kojoj je pravičnost ostvarena u zajednici, već i od čovekovog poštovanja prema prirodi. Zdravo i pravo urbano stanovanje zavisi od konkretnih aktivnosti pomoću kojih priroda biva i ostaje naše nasušno okruženje i nezamenljivi, svakodnevni sustanar.
 
 
Ljudi plemenitog duha, velike životne snage, saosećajni i prosvećeni, takvi ljudi, dakle, nosioci su požrtvovanosti i napora kojima se priroda, u raznim svojim plemenitim vidovima, integriše u život grada. Oni su miroljubivo borbeni u svom nastojanju da se suprotstave ljudskoj sebičnosti, nebrizi ili, ne daj Bože, nasilju nad darovima prirode.
 
Par kratkih reči želim ovde da napišem povodom svog prijatelja, profesora Kamenka Markovića, o kome se mnogo toga lepog zna. Čestit karatker govori delima – dobrim delima, koja se poput slatkih plodova razdaju svakome ko ih dobronamerno prima. Sa istim žarom sa kojim slika, piše poeziju i autentično predaje istoriju umetnosti – sa istim tim žarom, već mnogo godina unazad, Kamenko Marković spasava, neguje i udomljuje naše neretko ugrožene sustanare – mačke i golubove. O tome su veoma često pisali i govorili, o tome neprestano svedoče, zadivljeni i zahvalni, njegovi sugrađani i novinari u gradu Nišu. I kažu: kao mlad postdiplomac na specijalizaciji, pohodeći značjane evropske muzeje, Kamenko je bio oduševljen Holanđanima koji su izuzetno brižni prema životinjama u svom okruženju. Otuda potiče, najverovatnije, inspiracija za njegovu posvećenost životinjama. Dodajem, ukratko: još kao dečak, kad je odbio da krompirove zlatice postmatra kao štetočine, i kad je u njima sagledao lepotu prirode, još je od tada, verujem, u njemu počela da sazreva strast za lepotom – kako onom koju nam priroda daruje, tako i onom koju stvara čovek-umetnik. Ta strast i ljubav jesu pogonska energija za razvoj talenta. A potom, kad talenat izrodi svoje plodove, u njima se jasno prepoznaje saosećajnost kao njihov životni sok. Ista ta saosećajnost i radost ushićenja prema svemu lepom povezuje na planu duha Kamenka Markovića sa Konstantinom Brankušijem, vajarem i mudracem koji je sagledao i na svoj čudesan način ovaplotio božanske arhetipove prirodnih bića. Ista ta saosećajnost čuva i neguje mačke lutalice i povređene golubove koji Kamenku svojim nemuštim jezikom iskazuju zahvalnost, neretko čvršću i trajniju nego što su to u stanju da čine ljudi, bića obdarena razumom i slobodnom voljom.
I neka se ne da sagledati kraj linije života koja nas spaja sa prirodom, oličenom u tim zahvalnim životinjama. I neka je svako od pomoći ljudima poput Kamenka Markovića u toj plemenitoj misiji.
 
Damir Malešev,
juna 2022.
Komentari
1
Pošalji komentar
109 AGf
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: