TRAG REČI  (Impresije jednog studenta sa privremenim boravkom u Nišu)

Izvor: Niški portal | 09-Jun-2021 | 00:02
Markovićevi vanredni tekstovi o slikarima i skulptorima imaju trojako dejstvo: Svojom sadržinom opijaju dušu onih koji vole umetnost, deluju obrazovno i edukativno na čitaoca. Niški portal je izrastao u riznicu dragocenih radova, a baš takav je potreban čitaocima.
 
 
 
Kad sam 17. jula 2020. godine  pročitao na Niškom portalu članak Godišnjica u senci korone (O Rubensu) obradovao sam se. Takvih članaka pre toga na tom portalu nije bilo. (Istina nije ih bilo ni na drugim portalima ili ih  je bilo jako, jako malo). Pomislio sam, kakva bi to radost bila za mene kada bi tekstovi ovakve sadržine češće bili objavljivani na ovom portalu. Nisam smeo ni da pomislim, da ću do današnjeg dana pročitati, na moju veliku radost, desetine divnih, čarobnih tekstova o slikarima i  o dvojici najvećih skulptora u istoriji umetnosti (Mikelandjelo Buonaroti i Konstantin Brankuši). Budio sam se i odmah  „otvarao“ cimerov  računar ( svoj još nemam), da vidim šta ima „novog“ iz sveta umetnosti na Niškom portalu.  Autor tih članaka  prof. dr Kamenko M. Marković uneo je  u njih svoje brilijantno poznavanje istorije umetnosti, svoju ljubav, strast i, srce i oni su kao takvi ušli u moju dušu i suštinski promenili moje  interesovanje (za umetnost)  i moj pogled  na život. Zavoleo sam istoriju umetnosti, zavoleo sam slikarstvo, a bogami i, skulpturu, onako kako se voli voljena žena. Nemam  hrabrosti ali ni dovoljno znanja  da istaknem  neke od tih  članaka, ali ono što znam „priče“ o Rembrantu, Mikelandjelu,  Brankušiju, Rubensu, Šardenu, Gejnzborou, Paolo Kaljari Veronezu, Đorđonu, Žaku Luju Davidu su nezaboravna ostvarenja. Nije nikakvo čudo što  ovi tekstovi sa Niškog portala doživljavam kao nisku dragulja. Njihov autor je  respektabilno  ime, istoričar umetnosti  dobro znan kod nas i u nekim evropskim krugovima, nagradjivan više u inostranstvu nego kod nas.  O profesoru Markoviću puno toga sam saznao, upravo iz Intervjua  objavljenog na Niškom portalu pod nazivom:“  Prof. Kamenko M. Marković, veliki čovek koji pruža nadu u  ova  skučena vremena“, a dopunio sam ga  čitajući Markovićevu obimnu biografiju, gde izmedju ostalog piše:“ U stručnim krugovima profesor dr Kamenko M. Marković slovi kao ekspert za evropsku umetnost XVII veka ali je i vrstan poznavaac umetnosti XVIII i XIX veka. Važi za jednog od najboljih poznavalaca  života i rada Rembranta van Rajna i za vrsnog poznavaoca života i rada Konstantina Brankušija, najznačajnijeg skulptora XX veka“. Podstaknut tekstovima sa Portala, nabavio sam Markovićeve knjige „O slikarima i druge  priče“ i  „Trag genija- Konstantin Brankuši“.  Knjiga „O slikarima i druge priče“ je svojevrsna himna čovekovoj stvaralačkoj i ljudskoj moći (Brilijantnu analizu ove knjige, pod nazivom: „Slika kao fascinacija“  dao  je  akademik prof. Georgi Stardelov). Na stranicama knjige  Marković je na neponovljiv način ispričao životne  i stvaralačke drame mnogih velikih  umetnika. Fascinantno. Ta knjiga me je gotovo razbolela. Monografija o Konstantinu Brankušiju mi je pokazala nešto gotovo nestvarno; upornost jednog čoveka (Markovića) koji je  skoro pola veka putovao svetom, obilazio  države, gradove, muzeje,  galerije, privatne zbirke, od Rumunije do Amerike, kako bi prikupio gradju za ovu divnu monografiju, od 460 stranica. ( U svakoj prilici prof Marković ističe da je Rembrant njegova  najveća ljubav, da je on pola njegovog srca, drugu polovinu  čini Brankuši).  U osvrtu na  ovu  monografiju prof. dr Nedeljko Bogdanović je izmedju ostalog napisao:“ Sudeći po obilju proživljenih podataka, Kamenko je, izgleda, godinama ovu knjigu punio saznanjem i spoznanjem, a sad je došlo vreme da je izda, da je se oslobodi. Tako će se Brankušiju odužiti, a čitaoca zadužiti. On Kamenko, a onaj  Konstantin... neka tvrda  kamena i konstantna ljubav“!
 
U Markovićevoj  biografiji  zadivile su me i očarale rečenice koje govore o tome da se ovaj poznati istoričar umetnosti, autor četrdeset i šest objavljenih knjiga, godinama bavi i humanitarnim radom. Na jednoj strani, kao veteran rata, pomaže svojim bolesnim saborcima ( kupuje im lekove), a na drugoj strani  je,  zajedno sa svojom komšinicom Draganom Stanković  „stvorio ambijent“ u kojem ovo dvoje ljudi,  punih sedam godina brinu o  mačkama.  (Obišao sam  taj deo Niša i video  prostor u kojem  te mace žive.  Bio sam zadivljen onim što sam video.  Sebi sam postavio pitanje: kakvo je i koliko srce onoga ko je ovo napravio?  
 
 
 
Ovu svojevrsnu istoriju umetnosti sa Niškog portala valja imati pred očima i zato ću  sada, na jednom mestu pomenuti slikare i skulptore  iz evropske umetnosti ali i one  naše o kojima je  autor pisao.  Evo, naziva tih  članaka:  Antonio Alegri da Koredjo - slikar radosti i vedrine, Paolo Kaljari Veroneze - raskošni cvet Venecije, Slikar prefinjenih madona- Rafaelo Santi, Slikar plavih dolina- Djordjone, Raskošna i gorka Bošova umetnost, Albreht Direr- simvol nemačke umetnosti Grinevald –najveći kolorista nemačke umetnosti, Hans Holbajn-  velikan nemačke renesanse, Mikelandjelo Buonaroti- gorostas renesanse, Rembrantov autoportret prodat u Sotbiju za 18, 7 miliona dolara,  Dan kada je Rembrant zanavek sklopio oči, Slikar zlatne svetlosti- Albert Kojp, Piter de Hoh - slikaar opčinjen žanrom, Žan Batist Simeon Šarden - čarobnjak boje, Žan Antoan Gro- slikar Napoleonovih ratova, Delo i život Žaka Luja Davida, Genije omadjijan svetlošću- Tarner, Džon Kanstebl- slikar opčinjen prirodom, Tomas Gejnzboro- slikar raskoši i gospode, Žan Fransoa Mile- slikar seoskog života, Teodor Aman - slikar rumunske čežnjive lepote, Konstantin Brankuši- mag moderne skulpture, S puta po Rumuniji -- 145 godina od rodjenja Konstantina Brankušija, Na današnji dan -- Odlazak čarobnjaka. Ovim velikanima evropske umetnosti autor je dodao i  troje srpskih umetnika koje voli, dvoje slikara i jednog književnika. Na Portalu  su objavljeni  članci o njima pod sledećim nazivom: 125 godina od  rodjenja Save Šumanovića,  Snovi Milene Pavlović Barili i   Jovan Dučić – gospodar magičnih reči.
    
Marković je analizirao i stvaralaštvo jednog broja slikara iz  različitih sredina Srbije, a članci o njima objavljeni su pod ovim naslovima: Slobodan Sotirov- majstor portreta, Vladimir Crnomarković- tragovi duše, Nekoliko reči o slikama Birgite Ristić, Djordje Živković- kaligraf i slikar, Nekoliko rečenica o slikama Tatjane Karabašević, Novica Mladenov- slikar opčinjen čarobnim predelima detinjstva, Ivica Živković- majstor crteža, Mladen Jotov- slikar idiličnih pejzaža i milozvučnih portreta, Zlatko Pavlović- čarolije jednog akvareliste, Momir Armuš- slikar poetičnih i nežnih pejzaža.   
  
Uspeh koji su zajednički postigli pisac tekstova i urednik Portala, evidentan je. Ovi sjajni radovi  svedoče  o  velikom  daru pisca i naporu urednika da  čitaocima ponude nešto  novo, sadržajno i originalno. U toj nameri oni su potpuno uspeli.  Tekstove  o umetnicima čitali su, i  čitaju  djaci ( imam sigurnan dokaz za takvu  tvrdnju), ljubitelji umetnosti, slikari, oni koji vole nešto što doprinosi njihovoj nadgradnji i obrazovanju. Niški portal je plemenita  biljka - valja je zalivati, negovati i čuvati. ( Ovaj portal je, valjda, jedini u Srbiji na kojem je umetnost u tolikoj meri zastupljena).
 
 
Autor: Slaviša J. Jović
 
 
Komentari
0
Pošalji komentar
QpA y04
Slažem se sa uslovima i pravilima pisanja pisanja komentara.
Povezane Vesti: